USLOVI ODOBRAVANJA KREDITA

Kredit je postao visoko standardizovan što olakšava obradu i skraćuje proceduru odobravanja. Da bi pravnom ili fizičkom licu bio odobren kredit od strane banke ono mora ispuniti niz opštih i posebnih uslova.

OPŠTI USLOVI ZA ODOBRAVANJE KREDITA su definisani kreditnom politikom banke, zakonom i drugim propisima. Među te uslove spadaju pravna sposobnost klijenta što se utvrđuje uvidom u dokumentaciju. Takođe, kreditna sposobnost klijenta odnosno sposobnost da taj kredit i vrati banka utvrđuje analizom kreditne sposobnosti, prihoda i troškova, bilansa stanja i uspeha itd.

POSEBNI USLOVI se odnose na namenu sredstava, sopstveno učešće korisnika kredita, instrumente obezbeđenja, vraćanje kredita itd.

 OSTALE  VRSTE KREDITA

Eskontni kredit odobrava se na osnovu meničnog jemstva i to je u suštini menični kredit. Banka kupuje odnosno otkupljuje menicu od imaoca pre njenog roka dospeća. Pri tome banka umanjuje meničnu sumu koju isplaćuje vlasniku menice za iznos eskonta (kamate) i proviziju banke. 

Hipotekarni kredit predstavlja dugoročni kredit koji se odobrava korisniku na osnovu zaloge nepokretne imovine (nekretnine, kuće, zemljišta) ili pokretne imovine veće vrednosti. Ta imovina se stavlja pod hipoteku i služi banci kao garancija da će kredit biti vraćen. 

Kredit po tekućem računu svi znamo kao dozvoljeni minus i podrazumeva da vlasnik tekućeg računa može da skine sa računa više sredstava nego što ima na njemu. Ovo u stvari znači da banka kreditira klijenta i često je najskuplja vrsta kredita.

 VRSTE BANKARSKIH KREDITA

Prema različitim kriterijumima krediti se mogu razvrstati na sledeći način:

I  prema obliku u kojem se daju

1. naturalni - kredit koji se daje u nekom dobru,  najčešće poljoprivrednom proizvodu a reč je o najstarijem kreditu

2. robno-novčani - kredit koji se odobrava u robu a vraća u novcu

3. novčani kredit - kredit koji se daje i vraća u novcu

II prema nameni odnosno upotrebi

1. potrošački kredit koji je namenjen potrošačima

2. proizvođački  krediti namenjeni proizvođačima i dele se na kredite za obrtna sredstva (namenjeni za nabavku sirovina,kreditiranje gotove robe, za proizvodnju ili prevazilaženje trenutnih potreškoća)  i kredite za osnovna sredstva (krediti namenjeni početnom ulaganju u preduzeće, unapredjenje poslovanja ili neku drugu investiciju)

III prema kriterijumu ročnosti

1. kratkoročni krediti - odobravaju se sa periodom vraćanja od 1 do 2 godine

2. srednjoročni - na rok od 2 do 10 godina

3. dugoročni - rok dospeća je preko 10 godina

 POJAM I FUNKCIJE KREDITA

Kredit je dužničko-poverilački posao u kome banka kao poverilac stavlja na raspolaganje određeni količinu finansijskih sredstava klijentu - dužniku uz definisanje najvažniji uslova: kamate, načina otplate, vremena otplate, garancija i sl. 

Bitna karakteristika kreditnog posla je povratnost - što znači da postoji obaveza dužnika da plasirana sredstva vrati, uvećana za ugovorenu kamatu. 

Kredit ima sledeće funkcije:

1. mobilizatorska funkcija - vrši se alokacija prikupljenih viškova od onih koji ih imaju ka onima koji nemaju

2. obezbeđenje kontinuiteta reprodukcije - preduzeća često moraju da uzmu kredit kako bi nastavili sa procesom reprodukcije ili uložili dodatno pa se na taj način i vrši povećanje proizvodnje i regulisanje ponude i tražnje

3. obezbeđuje likvidnost i stabilnost poslovanja - kredit omogućava prevazilaženje sezonskog karaktera poslovanja i raskoraka između prodaje i naplate

4. reguliše ponudu i tražnju na tržištu - kreditiranje klijenata koji trenutno ne raspolažu platežno sposobnom tražnjom utiče se na stabilizovanje tržišta, smanjivanje zaliha, stabilizovanje cena

5. stimuliše međunarodnu ekonomsku razmenu - npr. kreditom se stimuliše izvoz 

6. relativizuje (umanjuje) razlike u privrednoj razvijenosti regiona - npr. davanje kredita preduzećima pod povoljnijim uslovima preduzećima sa nerazvijenih područja 

7. kontrolna funkcija - kroz proces selekcije klijenata i zadovoljavanja uslova za odobravanje kredita kao i praćenje otplate kredita vrši se kontrola privrednih subjekata

 Inflacija i deflacija

 

* Inflacija je stanje narusene monetarne ravnoteze kada je u opticaju veca kolicina novca od potrebne kolicine, sto je praceno rastom cena. Ona takodje moze da nastane kada se smanji ponuda robe na trzistu, a kolicina novca u opticaju ostane ista.

 

- Inflacija se ogleda u porastu cena i padu kupovne moci novcane jedinice.

- Novčani fondovi su tada veći od robnih fondova

- Kupovna moc novcane jedinice ogleda se u odredjenoj kolicini robe i vrsta usluga koje se mogu dobiti njenom zamenom

- Postoje, na osnovu faktora koje ih izazivaju, inflacija traznje i inflacija troskova kao i strukturna inflacija.

- Posledice inflacije ukljucuju opstu nesigurnost, nastajanje mogucnosti za spekulativne poslove, a narocito su pogodjeni oni sa fiksnim primanjima

- Po pravilu se ona javlja u neredovnim uslovima (pretnja ratom, prirodnom katastrofom i slično)

- Određena stopa inflacije je i poželjna za privredu - to je puzajuća inflacija. Pored toga postoji i galopirajuća i hiperinflacija koja razorno deluje na privredu.

 

* Deflacija je stanje monetarne neravnoteze suprotan inflaciji. Ona nastaje kada se u opticaju nadje manja kolicina novca od potrebne.

 

- Deflacija ima razlicite uzroke, moze biti posledica smisljene ekonomske politike zemlje koja void borbu protiv inflacije, snizavanje cena usled porasta produkticnosti rada, zadrzavanje novca od strane gradjana povecanim uvozom

- Posledice deflacije su vezane za smanjivanje proizvodnje, smanjenje plata, zaposlenosti, nacionalnog dohodka…