SPECIFIČNOSTI U TURIZMU I UGOSTITELJSTVU

Na P, E i R utiču mnogobrojni faktori. U turizmu i ugostiteljstvu postoje određene specifičnosti koje će uticati na ove principe.

1. sezonski karakter rada (utiče na visinu prihoda, troškova)

2. u strukturi troškova preovladjuju troškovi materijala za izradu (namirnice itd.) koje su lako kvarljive pa postoji mogućnost povećanih troškova pa samim tim i manjih rezultata

3. veliko učešće osnovnih sredstava (gradjevinskih objekata, opreme, uredjaja) što čini visoke troškove osnovnih sredstava

4. stepen korišćenja kapaciteta je pod uticajem sezone što može nepovoljno da utiče na prihode i rashode pa samim tim i na P;E i R.

5. faktori produktivnosti i ekonomičnosti su ujedno i faktori rentabilnosti

6. ne zanemariti uticaj eksternih faktora kao što su tržišni faktori, mere ekonomske politike koje mogu povoljno ili nepovoljno uticati na rezultate.

Ovo su samo neki od faktora, u realnosti je mnogo faktora koji utiču na rezultat i troškove preduzeća.

Cilj preduzeća je da minimizira uticaj loših a iskoristi uticaj pozitivnih faktora.

RENTABILNOST

Treći parcijalni ekonomski princip je princip rentabilnosti.

I on kao i prethodna dva sadrži jedan oblik rezultata i jedan oblik ulaganja.Definiše se kao zahtev da se ostvari što veći dobitak uz što manje angažovanje sredstava.
Izračunava se deljenjem dobiti i angažovanih sredstava.

                                          R=DB/As

R- rentabilnost            DB - dobit preduzeća                           As - angažovana sredstva

Dobit se izračunava kada od prihoda oduzmemo rashode. Angažovana sredstva nisu  uložena sredstva u reprodukcioni proces već je veća vrednost. Sredstva su angažovana onog trenutka kada se krene sa nabavkom osnovnih i obrtnih sredstava pa tokom čitavog radnog procesa sve dok se ne ostvari prihod od prodaje. Dakle, preduzeće angažuje sredstva za nabavku sirovina npr. ali neće ih sve upotrebiti u proizvodnji. Takođe, neće sve proizvode prodati i naplatiti ali sredstva su angažovana i na taj način. mi smo ih prosto "zarobili" i ne možemo da ih iskoristimo za neka druga ulaganja.

Uvek se izražava vrednosno.

U njemu su sadržani i produktivnost i ekonomičnost. Ako se setite, prihodi i troškovi, troškovi radne snage.

Da bi rentabilnost bila veća potrebno je smanjiti troškove, povećati prihode, potruditi se da se ostvare uštede, koristiti automatizaciju procesa (rad mašina umesto rada radnika), kvalifikovana radna snaga, itd. znači faktori koji utiču na produktivnost i ekonomičnost su faktori rentabilnosti.

PLATNA I KREDITNA KARTICA

Platna kartica se koristi za bezgotovinsko plaćanje u zemlji i inostranstu. Izdaje se vlasniku tekućeg računa. Suština je da vlasnik kartice na mestu prodaje daje svoju karticu, prodavac je provlači kroz uredjaj i zatim se automatski novac "skida" sa tekućeg račun kupca i automatski prebacuje na tekući račun prodavca.
Uvedene su sa ciljem da se proces kupoprodaje ubrza, nema brojanja novca, čekanja da se vrati kusur itd.

Kreditne kartice su po izgledu, načinu korišćenja skoro identične platnim. Razlika je u tome što je njima moguće plaćanje na rate, dakle imamo i kreditiranje pa je otuda i ovaj naziv. Vlasnik kartice od banke dobija i "kredit" u odredjenom iznosu koji može potrošiti i naravno vratiti u uvećanom iznosu. Kao i kod običnog kredita.

AKREDITIV

Akreditiv je dokument koji se koristi kao instrument obezbedjenja plaćanja.

Suština je u tome da nalogodavac, (u jednom kupoprodajnom poslu to je kupac) daje nalog banci da otvori akreditiv u korist drugog učesnika (prodavca).

Na taj način se štite interesi svih učesnika, prvenstveno prodavca.

Upotrebljava se u unutrašnjem prometu (u zemlji) ali prvenstveno u međunarodnom prometu.
 Postoje lični i dokumentovani akreditiv.

Lični - dovoljno je da korisnik (prodavac) se identifikuje i može da raspolaže sredstvima sa akreditiva-
Dokumentovani - korisnik mora da podnese neki dokument na uvid u smislu fakture, tovarnog lista itd. kojim dokazuje da posao postoji. On može biti a)opozivi i neopozivi i trajni ili obični.

Akreditiv ima svoje bitne elemente, sadrži četiri primerka (akreditiv, izveštaj o otvaranju akreditiva, izveštaj preduzeću korisnika akreditiva i izveštaj korisniku akreditiva).

Nakon završenog posla akreditiv se najčešće gasi, ili ako je istekao rok važenja itd.

PRINCIP EKONOMIČNOSTI

OSNOVNI ekonomski princip poslovanja glasi:ostvariti što bolji (veći) rezultat uz što manje ulaganja.
rekli smo da svaki parcijalni princip sadrži u sebi jedan oblik rezultata i jedan oblik ulaganja.

PRINCIP EKONOMIČNOSTI se definiše kao zahtev da se ostvari što veći PRIHOD uz što manje TROŠKOVE.
                                                        E=P/T

E - ekonomičnost
P - prihod (promet, može se uzeti i količina proizvodnje)
T - troškovi (troškovi ljudskog rada, sredstava za rad i predmeta rada)

Faktori koji utiču na ekonomičnost su dakle oni faktori koji utiču na promet (proizvodnju) i troškove.
U stvari, čovek je najvažniji faktor jer on utiče na to kako će se trošiti i koristiti sredstva, da li će ostvariti uštede, da li će racionalno koristiti sredstva za rad.

Primer: radnik u jednom preduzeću ne vodi računa o tome kako seče ivericu za izradu klupa (onaj naš čuveni primer), pa od 2 metra iverice ne uspe da napravi klupu već mu je potrebno 2,5m. To znači da nam je radnik napravio nepotrebni trošak od 0,5m po jednoj klupi više nego što je potrebno. Kada se to preračuna za ukupnu proizvodnju lako je zaključiti da su onda naši troškovi mnogo veći i da će nam ekonomičnost biti manja.

CENTRALNA BANKA

Emisiona, centralna, banka nad bankama, državna banka, majka svih banaka su samo neki od termina koji se koriste za ovu banku.

Dve su osnovne funkcije:
1. vodjenje monetarne politike - stabilnost cena ekonomski rast, puna zaposlenost i uravnotežen platni bilans su u nadležnosti ove banke.

2. poslednje utočište banaka - stara se o likvidnosti poslovnih banaka, sprečava njihovo bankrotstvo, vrši supervizorsku funkciju nad radom banaka, određuje stope obaveznih rezervi, visinu kamatnih stopa itd.

Centralna banka je samostalna u svom radu, što znači da ne sme biti pod uticajem politike ali vodjenje poslova mora da bude u skladu sa razvojnom politikom jedne zemlje. Takođe, ona je neprofitna institucija za razliku od ostalih banaka.

VRSTE BANAKA

Najčešća podela banaka je na:

1. emisiona (centralna) banka (o ovoj temi u narednoj lekciji)

2. poslovna banka - usmerena na finansiranje preduzeća, kupovinu i prodaju hartija od vrednosti itd

3. depozitna banka - ona vrši mobilisanje (prikupljanje) kratkoročnih izvora sredstava radi njihovog plasmana odnosno odobravanja kredita za kupovinu dobara, za kreditiranje robnog prometa od strane staanovništva. Poznate su i kao komercijalne banke.

4. investicione banke - mobilišu sredstva na srednji i duži rok i odobravju dugoročne kredite (vrše dugoročne plasmane). Najčešće ta sredstva plasiraju u poljoprivredu, industriju, stambenu izgradnju i infrastrukturu.

5. univerzalne banke - one su u stvari prvi organizacioni oblik banaka. Nude čitav niz usluga kao što su prodaja osiguranja, garancije, transakcije vrednosnim papirim itd.

6. ostale vrste banaka - prema privrednoj oblasti (poljoprivredne, trgovinske, zanatske itd), prema teritoriji (lokalne, opštinske, državne), prema vlasništvu (privatne, državne, mešovite)

BANKE - nastanak i pojam

Stvaranje i razvoj banaka omogućila je pojava kovanog novca. Razvoj banaka se može razvrstati u tri faze:
1. počinje pojavom kovanog novca (izmedju VII i V veka pre nove ere) i traje do kraja XIV veka. U ovom periodu banke se bave menjačkim i založnim poslovima. Ako se sećate, govorili smo da je bilo nepraktično čuvati kovani novac od zlata pa su vlasnici novca ostavljali taj novac kod bankara a dobijali bi priznanice- potvrde odnosno sertifikate. Tada se javljaju i prve pozajmice viška novca koji su bankari čuvali i tada govorimo i o prvim oblicima kredita.
2. od XIV do XVIII obeležavaju specijalizovane novčane ustanove.  Prva banka u svetu je Casa di san Giorgio, osnovana 1407. u Đenovi.
3. početkom XIX veka prvo u Engleskoj a zatim i drugim zemljama osnivaju se banke sa ciljem da prikupljaju slobodna novčana sredstva i plasiraju ih u trgovinu i industriju, odnosno da finansiraju razvoj ovih grana. Ovaj period je i poznat po velikoj industrijskoj revoluciji.

Banka je:
- samostalni privredni i tržišni subjekat
- preduzeće sui generis (jedinstveno po svojim karakteristikama)
- posrednička i kreditna institucija,
- ima za cilj maksimizaciju profita
- institucija koja obavlja sve novčane, depozitne i kreditne transakcije svojim komitenata (pri čemu se odvija sekundarna emisija novca)

Elementi razgovora - lično i telefonski kontakt

Telefonska komunikacija spada u usmeno, verbalno, komuniciranje.

Prvi utisak je i ovde važan. Mi se putem telefonske komunikacije prvi put susrećemo sa nečijim glasom koji mora zvučati ljubazno, strpljivo, toplo, prijateljski, pouzdano, poslovno.

Nikada ne treba govoriti preglasno, treba voditi računa o tonu glasa kojim razgovaramo.

Prvo pravilo glasi: uvese treba predstaviti, i kad mi zovemo i kad zovu drugi.
 Takođe, važno je i sledeće:

- ne govoriti suviše brzo (morate biti smireni i ljubazni)
- pravilno artikulisati i izgovarati sve glasove  (ne mumlati, ne govoriti punim ustima i sl.)
- mirno saslušamo šta druga strana pita ili koga traži (jedan priča drugi sluša)
- ne dajemo proizvoljne informacije (bolje je reći da nešto ne znamo i da ćemo se kasnije javiti nego davati netačne i proizvoljne informacije)
- ako nismo  razumeli poruku pitamo sagovornika da ponovi
- koristiti književni jezik
- pripremiti se unapred za razgovor, zapisati pitanja koja želimo da postavimo
- razgovor početi sa "Dobar dan"
- ne zaboravite Hvala i Molim Vas, Budite ljubazni, Žao mi je ....
- podići slušalicu ne kasnije od trećeg zvona
- ukoliko se razgovor prekine iz nekog razloga, pravilo je da onaj ko je pozvao poziva ponovo
- budite kratki i koncizni, jasno kažite šta želite
- NE ZABORAVITE DA SE OSMEHUJETE, TO ĆE VAŠ SAGOVORNIK OSETITI

PRINCIP PRODUKTIVNOSTI

PRODUKTIVNOST

Svako preduzeće teži da ostvari maksimalne rezultate i minimalna ulaganja. Ovo je OSNOVNI ekonomski princip. On se raščlanjuje na tri parcijalna principa: produktivnost, ekonomičnost i rentabilnost. Svaki od njih sadrži u sebi neki oblik rezultata i ulaganja. Šta to znači saznaćete ako pročitate lekciju do kraja.

Produktivnost se definiše kao zahtev da se ostvari što veća proizvodnja (promet) uz što manje utrošene radne snage. To u stvari znači da se uradi što više uz što manje napora odnosno uz što manje rada.
Produktivnost se prikazuje kao   Pr=Q/R ili Pr=P/R

Pr - produktivnost
Q - količina proizvodnje (količina proizvoda)
P - ostvareni promet
R - utrošeni rad (broj utrošenih radnih sati ili broj radnika)

Produktivnost predstavljena na ovaj  način iskazuje se u NATURALNIM pokazateljima.
Ako bi smo uzeli u odnos ukupan prihod i zarade tada se radi o VREDNOSNIM pokazateljima.

Na produktivnost mogu uticati brojni faktori: prirodni, društveni, tehnički, ekonomski i orgaizacioni. Takođe, eksterni (iz okruženja) i interni (unutar preduzeća kao što su stepen mehanizacije, stručna osposobljenost radnika itd). Dakle, sve ono što može da utiče količinu proizvoda ili utrošak ljudskog rada je faktor produktivnosti.

I sada, da otkrijemo da je količina proizvoda pokazatelj rezultata poslovanja a količina utroška radne snage je jedan od pokazatelja ulaganja.

MENIČNE RADNJE

MENIČNE RADNJE

1. indosiranje menice - postupak prenošenja meničnih prava. Obavlja se na poleđini menice indosamentom tj prenosom na neko drugo lice
Razlikujemo: a. puni indosament
                       b. blanko indosament
                       c. rekta indosament
                       d. indosament na donosioca
2. akceptiranje menice - prihvatanje nekog lica (najčešće trasata) da izvrši uplatu menične sume. Stavljanjem akcepta trasat pristaje da bude glavni menični dužnik. Na ovaj način menica postaje sigurnija za remitenta. Može biti puni i delimični akcept.
3. aval menice - avaliranjem trasat daje izjavu kojom jemči (garantuje) da će menični dužnik ispuniti svoju obavezu. Izražava se odredbom "per aval" "kao jemac" ili slično. I na ovaj način menica postaje sigurnijom za remitenta.
4. plaćanje menične obaveze - odvija se u vreme dospeća menice za isplatu.
5. eskont menice - pretvaranje menice u novac pre roka dospeća. Banke otkupljuju menice pre roka dospeća ali iznos koji dobija vlasnik menice umanjuje se za iznos kamate od dana prodaje do dana dospeća.
6. prestanak meničnih prava može nastati usled ispunjenja menične obaveze, zastarelosti menice, poništenja, nestanka ili kradje.
Pored ovog mogu se preduzimati i radnje kao što su protest menice, notifikacija, regres i druge.

ELEMENTI MENICE

ELEMENTI MENICE


Bitni elementi menice, kao hartije od vrednosti su:

1. oznaka da je to menica
2. bezuslovni nalog za naplatu (izražava se rečima "platite")
3. ime lica koje treba da plati - trasata (ovog podatka nema kod sopstvene menice)
4. ime korisnika menice (remitenta)
5. potpis izdavaoca - trasanta
6. vreme dospelosti menice (ovo može biti određeno na više načina- po viđenju, na određeno vreme po viđenju, na određeno vreme od dana izdavanja ili na određeni dan)
7. mesto plaćanja (uglavnom je to mesto trasata ukoliko nije posebno naznačeno)
8. mesto i datum izdavanja menice

Pored bitnih elemenata menica može sadržati i druge elemente (odredbe) kao što su na primer broj primeraka ili odredba kojom se objašnjava ekonomska osnova izdavanja menice. 

MENICA

MENICA

Menica je hartija od vrednosti po naredbi kojom trasant daje dalog trasatu da remitentu isplati određenu sumu novca. Dakle, imamo tri lica koja učestvuju u ovom postupku: trasant (nalogodavac, izdavalac menice odnosno kupac), trasat (glavni menični dužnik, banka) i remitent (vlasnik menice, lice kome će novac biti isplaćen odnosno prodavac).
Ovo je trasirana menica koja se najčešće koristi kao:
1. instrument obezbedjenja plaćanja (dakle, prodavac je siguran da će mu kupac isplatiti iznos napisan na menici)
2. sredstvo plaćanja (ukoliko kupac nema trenutno sredstava na svom tekućem računu daće menicu koju će platiti nakon određenog vremena)
3. kreditno sredstvo (s obzirom na to da se ona izdaje najčešće u slučaju odloženog plaćanja to znači da prodavac kreditira kupca).

Pored trasirane menice postoje još i:
- sopstvena (solo) menica - trasant se obavezuje da će platiti remitentu određenu sumu novca
- rekta menica - slična trasiranoj ali se po određenim klauzulama razlikuju i ne mogu se vršiti radnje kao kod trasirane
- blanko menica - ne sadrži sve elemente, najčešće nije upisan iznos na menici a ono što je važno jeste da mora da postoji potpis izdavaoca menice.