KULTURA POSLOVNOG PONAŠANJA
http://docplayer.rs/187378503-Kultura-poslovnog-pona%C5%A1anja.html
https://aktivasistem.com/besplatni-obrasci/Kodeks-Poslovnog-Ponasanja-2.pdf
/https://www.meritplan.rs/poslovni-filmovi/filmovi/film-poslovno-ponasanje/
https://www.youtube.com/watch?v=Lu2Ddyigm5M&ab_channel=meritplan
MEĐULJUDSKI ODNOSI kao faktor uspeha u radu
Postoji mnogo stvari koje mogu da utiču na poslovno okruženje, ali je jedna od glavnih, bez sumnje, odnos između saradnika. Jedan od najvećih podsticaja za rad je činjenica da ćemo kada odemo na posao zateći dobro okruženje i ljude koji mogu i žele da nam pomognu ukoliko dođe do nekih poteškoća. Postoje tri glavna faktora koja mogu da generišu stres na poslu što se tiče međuljudskih odnosa i to su:
• odnos sa nadređenima: postoji direktna veza između nepromišljenog odnosa i favorizovanja od strane nadređenih sa osećanjem nelagodnosti i tenzije između podređenih;
• odnosi sa vašim podređenim kolegama: teško je jednom nadređenom da zahteva produktivnost i ohrabruje učešće, a da u isto vreme stvori prijateljski odnos;
• odnosi sa saradnicima: rivalstvo, nedostatak emocionalne podrške i usamljenost koja je sastavni deo nekih viših pozicija mogu da dovedu do povećanja količine stresa.
Najbolje što možemo da uradimo je da doprinesemo kako bi se odnosi na našem poslu poboljšali, ne samo zato što znamo da to ima velikog uticaja na nas, već zato što to može da postane glavni faktor za uspeh ili propast prilikom realizacije nekog zadatka. Odnosi između saradnika treba da budu harmonični, a poslove treba obavljati sa samopouzdanjem. To je ključ za postizanje maksimalnog rezultata u onome što radimo.
Nešto više o tome na sledećim linkovima:
http://www.razvoj-karijere.com/media/files/mk27.pdf
https://www.securitysee.com/2018/11/kako-unaprediti-saradnju-i-medjuljudske-odnose-u-kompaniji/
Postoji opšteprihvaćeno i mnogo puta potvrđeno pravilo da je za uspešan rad i napredak preduzeća
veoma važna organizaciona kultura, odnosno, kako je mnogi nazivaju – korporativna kultura.
Termin organizaciona kultura nastao je u Americi, a onda se veoma brzo proširio i na ostatak sveta.
Ono što čini jednu kompaniju jeste njen tim ljudi. Da li će tim biti efikasan i uspešan zavisi, između ostalog,
od organizacije u kojoj se formira, od uspostavljenih normi u smislu formalnih i neformalnih pravila koje
grupa razvija, od članova tima, homogenosti grupe, i sl.
Organizaciona kultura je zajedničko viđenje koje oblikuje način razmišljanja članova jedne organizacije,
način reagovanja, ponašanja – skup vrednosti i iskustava koje određuju kako zaposleni reaguju u
određenim situacijama. Da bi organizaciona kultura kompanije bila na zadovoljavajućem nivou i tako
doprinela njenom uspehu, nivo homogenosti zaposlenih mora da bude jako visok.
Nešto više o tome na sledećem linku:
https://www.valentinkuleto.com/2013/10/organizaciona-kultura/
https://www.meritplan.rs/vesti/strucni-tekstovi/organizaciona-kultura-okosnica-poslovnog-uspeha/
STILOVI RUKOVOĐENJA
1. Autokratski stil - vlast je koncentrisana u rukama jedne osobe koja ima neograničenu moć u odlučivanju. Ta osoba sve aktivnosti planira sama, donosi sve poslovne odluke, određuje zadatke drugima i kontroliše ih.
Prednosti: stalna komunikacija sa zaposlenima i brzo završavanje radnih zadataka
Nedostatak: nemogućnost rukovođenja velikim brojem podređenih (radnika) izostanak kreativnosti, izostanak dvosmerne komunikacije
Autokratski stil može biti formalan (u zavisnosti od pozicije koju ima rukovodilac) i lični (zavisi od karakteristika ličnosti rukovodioca).
2. demokratski stil - on je nasuprot autokratskom stilu. Saradnici se uključuju u proces donošenja odluka, podstiče se kreativnost i inovativnost. Temelj ovog stila su međuljudski odnosi pa zagovornici ovog stila smatraju da će dobri međuljudski odnosi rezultirati većim zadovoljstvom zaposlenih.
3. liberalni stil - minimalno uplitanje menadžera u rad zaposlenih koji u ovom slučaju imaju slobodne ruke i visok stepen slobode. Ovde je precizna podela posla, radi se u timovima i grupama u kojima se obavljaju složeni i odgovorni poslovi koji zahtevaju visokoobrazovane ljude koji ne trpe ograničenja i naredbe.
FAZE POSLOVNOG RAZGOVORA
1. Priprema - definišemo jasno svoj cilj, na šta smo spremni da pristanemo. Informišemo se o osobama sa kojima ćemo razgovarati, njihovoj radnoj organizaciji, temi razgovora. Napravimo i plan B. U ovoj fazi dogovaramo mesto, vreme i temu prvog susreta
2. Početak i upoznavanje - upoznavanje sa drugom stranom. Važno je stvoriti dobre odnose, ne žuriti (primenite sva pravila verbalne i neverbalne komunikacije).
3. Informisanje - jedna i druga strana izlažu informacije i stavove koje imaju. Drugu stranu ne treba prekidati.
4. Argumentacija - obe strane treba da se slože oko nekih stvari, izlažu svoje argumente i odgovore
5. Neutralisanje prigovora - razrešavaju se nedoumice i prigovori druge strane i to na obostranu korist.
6. Odluka - bilo da je odluka da se sarađuje ili da se odustane, ostanite u dobrim odnosima drugom stranom jer nikada ne znate kada ćete se ponovo sresti i ne želite da loša slika kruži o vama.
