STILOVI RUKOVOĐENJA
1. Autokratski stil - vlast je koncentrisana u rukama jedne osobe koja ima neograničenu moć u odlučivanju. Ta osoba sve aktivnosti planira sama, donosi sve poslovne odluke, određuje zadatke drugima i kontroliše ih.
Prednosti: stalna komunikacija sa zaposlenima i brzo završavanje radnih zadataka
Nedostatak: nemogućnost rukovođenja velikim brojem podređenih (radnika) izostanak kreativnosti, izostanak dvosmerne komunikacije
Autokratski stil može biti formalan (u zavisnosti od pozicije koju ima rukovodilac) i lični (zavisi od karakteristika ličnosti rukovodioca).
2. demokratski stil - on je nasuprot autokratskom stilu. Saradnici se uključuju u proces donošenja odluka, podstiče se kreativnost i inovativnost. Temelj ovog stila su međuljudski odnosi pa zagovornici ovog stila smatraju da će dobri međuljudski odnosi rezultirati većim zadovoljstvom zaposlenih.
3. liberalni stil - minimalno uplitanje menadžera u rad zaposlenih koji u ovom slučaju imaju slobodne ruke i visok stepen slobode. Ovde je precizna podela posla, radi se u timovima i grupama u kojima se obavljaju složeni i odgovorni poslovi koji zahtevaju visokoobrazovane ljude koji ne trpe ograničenja i naredbe.
FAZE POSLOVNOG RAZGOVORA
1. Priprema - definišemo jasno svoj cilj, na šta smo spremni da pristanemo. Informišemo se o osobama sa kojima ćemo razgovarati, njihovoj radnoj organizaciji, temi razgovora. Napravimo i plan B. U ovoj fazi dogovaramo mesto, vreme i temu prvog susreta
2. Početak i upoznavanje - upoznavanje sa drugom stranom. Važno je stvoriti dobre odnose, ne žuriti (primenite sva pravila verbalne i neverbalne komunikacije).
3. Informisanje - jedna i druga strana izlažu informacije i stavove koje imaju. Drugu stranu ne treba prekidati.
4. Argumentacija - obe strane treba da se slože oko nekih stvari, izlažu svoje argumente i odgovore
5. Neutralisanje prigovora - razrešavaju se nedoumice i prigovori druge strane i to na obostranu korist.
6. Odluka - bilo da je odluka da se sarađuje ili da se odustane, ostanite u dobrim odnosima drugom stranom jer nikada ne znate kada ćete se ponovo sresti i ne želite da loša slika kruži o vama.
POSLOVNI RAZGOVOR
se definiše kao razmena informacija (pismeno, usmeno, onlajn) sa drugim licem koje je unapred organizovana i koja ima za cilj neku akciju vezanu za poslovanje bar jedne strane.
Razlikujemo sledeće vrste poslovnog razgovora:
1. konsultacije ili brifing - kraći razgovor u okviru organizacije koja ima za cilj obezbeđivanje potrebnih informacija ili dogovor
2. sednica - periodični sastanak ljudi u organizaciji gde se sumiraju rezultati nekih završenih aktivnosti, diskutuje o trenutnim aktivnostima ili dogovara o budućem smeru delovanja
3. konferencije, konvencije i simpozijumi - veći skupovi osoba iz iste delatnosti
4. klasični poslovni razgovor - dve stranke međusobno dogovaraju uspostavljanje, održavanje ili modifikovanje međusobnog odbnosa i saradnje.
OBVEZNICE
su hartije od vrednosti kojom se njen izdavalac (emitent) obavezuje da će licu koje je naznačeno na njoj ili donosiocu iste isplatiti iznos koji je naveden na njoj i platiti određenu kamatu za određeni vremenski period. Dakle, prihod od obveznice naziva se kamata.
Ovo su dužničke hartije od vrednosti s obzirom na to da izdavalac duguje određeni iznos kupcu obveznice.
Obveznice mogu biti državne, obveznice lokalnih organa vlasti, korporativne i hipotekarne u zavisnosti ko ih izdaje tj. ko je njihov emitent.
Obveznice su sigurniji način ulaganja jer nema rizika od gubitka.
AKCIJE
Akcija predstavlja dugoročnu hartiju od vrednosti kojom se potvrđuje da je njihov imalac uneo odgovarajući ulog u osnovnu glavnicu akcionarskog društva kao i da ima određena prava u tom društvu. Zbog toga je akcija vlasnička hartija od vrednosti.
Mogu se izdavati u velikom broju primeraka i sastoje se iz dva del: plašt (podaci o samoj akciji, koja je vrsta akcije, naziv i sedište akcionarskog društva, iznos na koji glasi akcija itd.) i tabak (osnovne podatke o dividendi).
Dividenda je prihod koji vlasnik akcije ostvaruje. Nominalna vrednost je ona po kojoj se akcija prvi put prodaje na tržištu i proimetna vrednost po kojoj se prodaje svaki sledeći put (može biti veća ili manja od nominalne).
Akcije izdaju akcionarska društva, svaka akcija predstavlja jedan deo kapitala akcionarskog društva, daju akcionaru određena prava (pravo na dividendu, na deo likvidacione mase, na učešće u upravljanju i slično).
Razlikujemo: prioritetne akcije koje donose prihod od dividende koji je unapred ugovoren i prednost pri isplati dividende i obične akcije koje donose pravo na upravljanje s obzirom na to da su najviše zainteresovani za ostvarivanje neto dobitka jer odatle naplaćuju dividendu (koja moće varirati u zavisnosti od uspešnosti poslovanja).
Ulaganje u akcije nosi rizik od gubitka s obzirom na to da akcionarsko društvo nema obavezu povraćaja sredstava akcionarima ukoliko loše posluje.
BERZA
predstavlja institucionalizovano razmensko mesto na kojem pojedini članovi obavljaju robnu razmenu ili transakcije hartija od vrednosti a u cilju sticanja dobiti.
One su ustanove sa javnim ovlašćenjima odnosno mogu donositi obavezujuća pravila trgovine za učesnike i vršiti kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu berze donose posebna pravila.
Berze mogu biti
robne (produktne) - na njima se vrši prodaja određenih roba kao što su poljoprivredne, industrijske itd.
efektne - trgovanje hartijama od vrednosti kao što su akcije, obveznice, menice itd.
mešovite - kombinacija robnih i efektnih berzi
