SOPSTVENI I TUĐI IZVORI

Sopstveni izvori sredstava su finansijska sredstva koja preduzeće obezbeđuje redovnim poslovanjem. Tu spadaju amortizacioni fond, poslovni fond, rezervni fond, fond zajedničke potrošnje. Pored njih preduzeće može izdvajati sredstva u još neke fondove npr. fond za tehničko tehnološka istraživanja i inovacije, za naučnoistraživačke projekte i slično.

Ovo su sredstva koja preduzeće koristi za poslovanje i vlasništvo su preduzeća pa se na taj način smanjuje potreba zaduživanja odnosno korišćenja tuđih izvora.

Tuđi izvori ili pozajmljeni izvori su sredstva koja preduzeće mora vratiti. Tu spadaju krediti.

Krediti mogu biti za:

osnovna sredstva - služe za nabavku mašina, izgradnju proizvodnih hala i slično. Najčešće su većeg iznosa pa samim tim i duži je rok za vraćanje (dugoročni).

obrtna sredstva - služe za prevazilaženje trenutnih poteškoća u poslovanju, da bi se obezbedio kontinuitet poslovanja (npr. turistička preduzeća će uzeti kredit van sezone ili kada postoje nenaplaćena potraživanja). Ovi krediti su manjeg iznosa pa samim tim je i kraći rok vraćanja (kratkoročni).

Preduzeće treba da nastoji da koristi što više sopstvenih izvora (besplatni su, ne postoji obaveza plaćanja kamate i slično) a što manje tuđih izvora. 

SREDSTVA REZERVI I ZAJEDNIČKE POTROŠNJE

Ova sredstva spadaju u sredstva POSEBNIH NAMENA. 

Sredstva rezervi (rezervni fond) preduzeće izdvaja iz dobiti i predstavlja podlogu koja će mu omogućiti da savlada ekonomske poteškoće u koje može da zapadne. Ona imaju posebnu namenu a to je prvenstveno pokriće gubitaka. takođe, mogu se koristiti za nadoknadu štete koja može nastati usled elementarnih nepogoda, zatim za pokriće izdatak u vezi sa zapošljavanjem i prekvalifikacijom radnika kao i za druge namene kada se preduzeće nalazi u teškoj situaciji. 

Sredstva zajedničke  potrošnje (fond zajedničke potrošnje) koriste se za podizanje životnog standarda radnika. Izgradnja stanova za zaoslene, dečjih vrtića, odmarališta, sportskih terena, restorana odnosno menzi. Mogu se koristiti za školovanje zaposlenih, za podsticajna putovanja i slično.

Na taj način se pozitivno utiče na zaposlene, njihovo zalaganje, osećaj zadovoljsva i pripadnosti radnom kolektivu. 

 USLOVI ODOBRAVANJA KREDITA

Kredit je postao visoko standardizovan što olakšava obradu i skraćuje proceduru odobravanja. Da bi pravnom ili fizičkom licu bio odobren kredit od strane banke ono mora ispuniti niz opštih i posebnih uslova.

OPŠTI USLOVI ZA ODOBRAVANJE KREDITA su definisani kreditnom politikom banke, zakonom i drugim propisima. Među te uslove spadaju pravna sposobnost klijenta što se utvrđuje uvidom u dokumentaciju. Takođe, kreditna sposobnost klijenta odnosno sposobnost da taj kredit i vrati banka utvrđuje analizom kreditne sposobnosti, prihoda i troškova, bilansa stanja i uspeha itd.

POSEBNI USLOVI se odnose na namenu sredstava, sopstveno učešće korisnika kredita, instrumente obezbeđenja, vraćanje kredita itd.

 OSTALE  VRSTE KREDITA

Eskontni kredit odobrava se na osnovu meničnog jemstva i to je u suštini menični kredit. Banka kupuje odnosno otkupljuje menicu od imaoca pre njenog roka dospeća. Pri tome banka umanjuje meničnu sumu koju isplaćuje vlasniku menice za iznos eskonta (kamate) i proviziju banke. 

Hipotekarni kredit predstavlja dugoročni kredit koji se odobrava korisniku na osnovu zaloge nepokretne imovine (nekretnine, kuće, zemljišta) ili pokretne imovine veće vrednosti. Ta imovina se stavlja pod hipoteku i služi banci kao garancija da će kredit biti vraćen. 

Kredit po tekućem računu svi znamo kao dozvoljeni minus i podrazumeva da vlasnik tekućeg računa može da skine sa računa više sredstava nego što ima na njemu. Ovo u stvari znači da banka kreditira klijenta i često je najskuplja vrsta kredita.

 VRSTE BANKARSKIH KREDITA

Prema različitim kriterijumima krediti se mogu razvrstati na sledeći način:

I  prema obliku u kojem se daju

1. naturalni - kredit koji se daje u nekom dobru,  najčešće poljoprivrednom proizvodu a reč je o najstarijem kreditu

2. robno-novčani - kredit koji se odobrava u robu a vraća u novcu

3. novčani kredit - kredit koji se daje i vraća u novcu

II prema nameni odnosno upotrebi

1. potrošački kredit koji je namenjen potrošačima

2. proizvođački  krediti namenjeni proizvođačima i dele se na kredite za obrtna sredstva (namenjeni za nabavku sirovina,kreditiranje gotove robe, za proizvodnju ili prevazilaženje trenutnih potreškoća)  i kredite za osnovna sredstva (krediti namenjeni početnom ulaganju u preduzeće, unapredjenje poslovanja ili neku drugu investiciju)

III prema kriterijumu ročnosti

1. kratkoročni krediti - odobravaju se sa periodom vraćanja od 1 do 2 godine

2. srednjoročni - na rok od 2 do 10 godina

3. dugoročni - rok dospeća je preko 10 godina

 POJAM I FUNKCIJE KREDITA

Kredit je dužničko-poverilački posao u kome banka kao poverilac stavlja na raspolaganje određeni količinu finansijskih sredstava klijentu - dužniku uz definisanje najvažniji uslova: kamate, načina otplate, vremena otplate, garancija i sl. 

Bitna karakteristika kreditnog posla je povratnost - što znači da postoji obaveza dužnika da plasirana sredstva vrati, uvećana za ugovorenu kamatu. 

Kredit ima sledeće funkcije:

1. mobilizatorska funkcija - vrši se alokacija prikupljenih viškova od onih koji ih imaju ka onima koji nemaju

2. obezbeđenje kontinuiteta reprodukcije - preduzeća često moraju da uzmu kredit kako bi nastavili sa procesom reprodukcije ili uložili dodatno pa se na taj način i vrši povećanje proizvodnje i regulisanje ponude i tražnje

3. obezbeđuje likvidnost i stabilnost poslovanja - kredit omogućava prevazilaženje sezonskog karaktera poslovanja i raskoraka između prodaje i naplate

4. reguliše ponudu i tražnju na tržištu - kreditiranje klijenata koji trenutno ne raspolažu platežno sposobnom tražnjom utiče se na stabilizovanje tržišta, smanjivanje zaliha, stabilizovanje cena

5. stimuliše međunarodnu ekonomsku razmenu - npr. kreditom se stimuliše izvoz 

6. relativizuje (umanjuje) razlike u privrednoj razvijenosti regiona - npr. davanje kredita preduzećima pod povoljnijim uslovima preduzećima sa nerazvijenih područja 

7. kontrolna funkcija - kroz proces selekcije klijenata i zadovoljavanja uslova za odobravanje kredita kao i praćenje otplate kredita vrši se kontrola privrednih subjekata

 Inflacija i deflacija

 

* Inflacija je stanje narusene monetarne ravnoteze kada je u opticaju veca kolicina novca od potrebne kolicine, sto je praceno rastom cena. Ona takodje moze da nastane kada se smanji ponuda robe na trzistu, a kolicina novca u opticaju ostane ista.

 

- Inflacija se ogleda u porastu cena i padu kupovne moci novcane jedinice.

- Novčani fondovi su tada veći od robnih fondova

- Kupovna moc novcane jedinice ogleda se u odredjenoj kolicini robe i vrsta usluga koje se mogu dobiti njenom zamenom

- Postoje, na osnovu faktora koje ih izazivaju, inflacija traznje i inflacija troskova kao i strukturna inflacija.

- Posledice inflacije ukljucuju opstu nesigurnost, nastajanje mogucnosti za spekulativne poslove, a narocito su pogodjeni oni sa fiksnim primanjima

- Po pravilu se ona javlja u neredovnim uslovima (pretnja ratom, prirodnom katastrofom i slično)

- Određena stopa inflacije je i poželjna za privredu - to je puzajuća inflacija. Pored toga postoji i galopirajuća i hiperinflacija koja razorno deluje na privredu.

 

* Deflacija je stanje monetarne neravnoteze suprotan inflaciji. Ona nastaje kada se u opticaju nadje manja kolicina novca od potrebne.

 

- Deflacija ima razlicite uzroke, moze biti posledica smisljene ekonomske politike zemlje koja void borbu protiv inflacije, snizavanje cena usled porasta produkticnosti rada, zadrzavanje novca od strane gradjana povecanim uvozom

- Posledice deflacije su vezane za smanjivanje proizvodnje, smanjenje plata, zaposlenosti, nacionalnog dohodka…