OBVEZNICE

su hartije od vrednosti kojom se njen izdavalac (emitent) obavezuje da će licu koje je naznačeno na njoj ili donosiocu iste isplatiti iznos koji je naveden na njoj i platiti određenu kamatu za određeni vremenski period. Dakle, prihod od obveznice naziva se kamata.

Ovo su dužničke hartije od vrednosti s obzirom na to da izdavalac duguje određeni iznos kupcu obveznice. 

Obveznice mogu biti državne, obveznice lokalnih organa vlasti, korporativne i hipotekarne u zavisnosti ko ih izdaje tj. ko je njihov emitent.

Obveznice su sigurniji način ulaganja jer nema rizika od gubitka.

 AKCIJE

Akcija predstavlja dugoročnu hartiju od vrednosti kojom se potvrđuje da je njihov imalac uneo odgovarajući ulog u osnovnu glavnicu akcionarskog društva kao i da ima određena prava u tom društvu. Zbog toga je akcija vlasnička hartija od vrednosti.

Mogu se izdavati u velikom broju primeraka i sastoje se iz dva del: plašt (podaci o samoj akciji, koja je vrsta akcije, naziv i sedište akcionarskog društva, iznos na koji glasi akcija itd.) i tabak (osnovne podatke o dividendi).

Dividenda je prihod koji vlasnik akcije ostvaruje. Nominalna vrednost je ona po kojoj se akcija prvi put prodaje na tržištu i proimetna vrednost po kojoj se prodaje svaki sledeći put (može biti veća ili manja od nominalne).

Akcije izdaju akcionarska društva, svaka akcija predstavlja jedan deo kapitala akcionarskog društva, daju akcionaru određena prava (pravo na dividendu, na deo likvidacione mase, na učešće u upravljanju i slično).

Razlikujemo: prioritetne akcije koje donose prihod od dividende koji je unapred ugovoren i prednost pri isplati dividende i obične akcije koje donose pravo na upravljanje s obzirom na to da su najviše zainteresovani za ostvarivanje neto dobitka jer odatle naplaćuju dividendu (koja moće varirati u zavisnosti od uspešnosti poslovanja).

Ulaganje u akcije nosi rizik od gubitka s obzirom na to da akcionarsko društvo nema obavezu povraćaja sredstava akcionarima ukoliko loše posluje.

BERZA

predstavlja institucionalizovano razmensko mesto na kojem pojedini članovi obavljaju robnu razmenu ili transakcije hartija od vrednosti a u cilju sticanja dobiti.

One su ustanove sa javnim ovlašćenjima odnosno mogu donositi obavezujuća pravila trgovine za učesnike i vršiti kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu berze donose posebna pravila.

Berze mogu biti

robne (produktne) - na njima se vrši prodaja određenih roba kao što su poljoprivredne, industrijske itd.

efektne - trgovanje hartijama od vrednosti kao što su akcije, obveznice, menice itd.

mešovite - kombinacija robnih i efektnih berzi

 DEVIZNO TRŽIŠTE

je deo finansijskog tržišta na kome se kupuju i prodaju strana sredstva plaćanja, usklađuju ponuda i tražnja, utrđuje devizni kurs itd.

Funkcije su:

omogućava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu

uskladjuje ponudu i tražnju 

omogućava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom

Osnovna funkcija deviznog tržišta je u formiranju kursa odnosno vrednosti nacionalne valute prema valutama drugih zemalja.

TRŽIŠTE KAPITALA

je specijalizovano tržište na kome se nudi i traži dugoročni novac i na kome se trguje već emitovanim dugoročnim hartijama od vrednosti.

Primarno tržište kapitala podrazumeva kreiranje i inicijalna (prva) prodaja dugoročnih finansijskih instrumenata dok se na sekundarnom tržištu kapitala trguje svaki naredni put. 

Ono u sebi sadrži:

kreditno-investiciono tržište

hipotekarno tržište

tržište dugoročnih hartija od vrednosti

 TRŽIŠTE NOVCA

obuhvata trgovanje novcem i kratkoročnim hartijama od vrednosti zatim kratkoročne kredite kao i institucije  i organizacije koje osiguravaju ta sredstva a to su komercijalne banke, depozitne banke, berze itd.

Tržište novca omogućava centralnoj banci sprovođenje monetarno-kreditne politike, regulisanje ponude i tražnje novca, ostvarivanje ciljea devizne politike, politike banaka itd. 

Faktori koji utiču na tržište novca tj. na njegov razvoj i funkcionalnost bili bi:

nivo društvenog razvoja, razvoj finansijskog sistema, razvoj i kvalitet bankarskog sektora, samostalnost centralne banke, kamatna stopa, stabilnost privrede, pravna država i poštovanje zakonitosti.

 FINANSIJSKO TRŽIŠTE

predstavlja organizovano sučeljavanje ponude i tražnje finansijskih instrumenata na određenom mestu na kome se, uz strogo poštovanje pravila trgovine, organizovano formira cena finansijskih instrumenata.

Ono predstavlja organizovani sistem za promet finansijskih instrumenata tj. hartija od vrednosti (kratkoročne državne obveznice, depozitni certifikati, bankarski akcepti kao i srednjoročne i dugoročne obveznice, akcije..).

Finansijske institucije bave se pružanjem finansijskih usluga. Njihovo poslovanje svodi se na investiranje u hartije od vrednosti i tim putem stiču prihode od kojih, odbijanjem svojim obaveza prema investitorima dobijaju čist prihod (brokerko-dilerske kuće, investicione banke, konsalting agencije itd).

Finansijska tržište dele se na:

novčano tržište (traže se i nude kratkoročna novčana sredstva i hartije od vrednosti npr. kreditno tržište, eskontno, tržište zlata i plemenitih materijala)

tržište novčanog kapitala (novčana sredstva dugoročnog karaktera npr hipotekarno tržište)

devizno tržište (kupoprodaja stranih sredstava plaćanja, formiranje deviznog kursa)

Pored ove postoji podela na organizovano i neorganizovano finansijsko tržište, depozivno - kreditno,  i tržište hartija od vrednosti, domaće i međunarodno, primarno i sekundarno.