INSTRUMENTI OBEZBEĐENJA KREDITA

To su razni instrumenti koje koristi banka kako bi obezbedila naplatu kredita tj. povraćaj pozajmljenih sredstava.

Za pravna lica to su:

- menica (blanko ili akceptirana) - ovo ćemo raditi, široka je tema ali povezaćemo tada sve

- hipoteka (na nepokretnosti dužnika)

- ručna zaloga (pokretna imovina kao što je vredna umetnička slika, skupocen nakit i slično)

- depozit (sredstva koja su na računu kod banke kao vid štednje koriste se kao osiguranje da će kredit biti vraćen, najsličnije je kapari koju koristimo u svakodnevnom životu)

- bankarska garancija (banka garantuje isplatu kredita)

- hartije od vrednosti (ako je preduzeće vlasnik nekih akcija njih može staviti kao garanciju jer banka može prodajom tih akcija naplatiti dugovanje)

Za fizička lica to su:

-žiranti (jemci)- lica koja će garantovati isplatu 

- hipoteka

- osiguranje kredita 

- oročeni štedni ulozi (slično depozitima)

- ostalo

 POSTUPAK I TEHNIKA ODOBRAVANJA KREDITA

Postupak se sastoji iz nekoliko faza:

1 podnošenje zahteva za kredit (dokument koji obično sadrži podatke o visinini, nameni kredita, nekim osnovnim podacima o podnosiocu kredita). Uz zahtev se podnosi i dokumentacija (plan razvoja, završni račun i periodični obračun, ostvarena realizacija, pregled ukupnih potraživanja i slično) i obrazloženje zašto se traži kredit, do kakvih će pozitivnim posledica dovesti i argumentacija da će se kredit moći vratiti o roku dospeća.

2. razmatranje i obrada kreditnog zahveta - obradu vrši kreditni referent koji vrši kreditnu analizu i zatim sastavlja zaključak i predlog odluke o odobrenju kredita

3. rešenje o kreditnom zahtevu - donosi kreditni odbor a na osnovu zaključka i predloga odluke. Rešenje može biti pozitivno ili negativno.

4. U slučaju da je rešenje pozitivno zaključuje se ugovor o kreditu

5. korišćenje, vraćanje  i monitoring (kontrola) - dakle, fizičko ili pravno lice koristi odobrena sredstva, vraća ih u dogovorenom roku a banka vrši kontrolu ovih aktivnosti.

 SOPSTVENI I TUĐI IZVORI

Sopstveni izvori sredstava su finansijska sredstva koja preduzeće obezbeđuje redovnim poslovanjem. Tu spadaju amortizacioni fond, poslovni fond, rezervni fond, fond zajedničke potrošnje. Pored njih preduzeće može izdvajati sredstva u još neke fondove npr. fond za tehničko tehnološka istraživanja i inovacije, za naučnoistraživačke projekte i slično.

Ovo su sredstva koja preduzeće koristi za poslovanje i vlasništvo su preduzeća pa se na taj način smanjuje potreba zaduživanja odnosno korišćenja tuđih izvora.

Tuđi izvori ili pozajmljeni izvori su sredstva koja preduzeće mora vratiti. Tu spadaju krediti.

Krediti mogu biti za:

osnovna sredstva - služe za nabavku mašina, izgradnju proizvodnih hala i slično. Najčešće su većeg iznosa pa samim tim i duži je rok za vraćanje (dugoročni).

obrtna sredstva - služe za prevazilaženje trenutnih poteškoća u poslovanju, da bi se obezbedio kontinuitet poslovanja (npr. turistička preduzeća će uzeti kredit van sezone ili kada postoje nenaplaćena potraživanja). Ovi krediti su manjeg iznosa pa samim tim je i kraći rok vraćanja (kratkoročni).

Preduzeće treba da nastoji da koristi što više sopstvenih izvora (besplatni su, ne postoji obaveza plaćanja kamate i slično) a što manje tuđih izvora. 

SREDSTVA REZERVI I ZAJEDNIČKE POTROŠNJE

Ova sredstva spadaju u sredstva POSEBNIH NAMENA. 

Sredstva rezervi (rezervni fond) preduzeće izdvaja iz dobiti i predstavlja podlogu koja će mu omogućiti da savlada ekonomske poteškoće u koje može da zapadne. Ona imaju posebnu namenu a to je prvenstveno pokriće gubitaka. takođe, mogu se koristiti za nadoknadu štete koja može nastati usled elementarnih nepogoda, zatim za pokriće izdatak u vezi sa zapošljavanjem i prekvalifikacijom radnika kao i za druge namene kada se preduzeće nalazi u teškoj situaciji. 

Sredstva zajedničke  potrošnje (fond zajedničke potrošnje) koriste se za podizanje životnog standarda radnika. Izgradnja stanova za zaoslene, dečjih vrtića, odmarališta, sportskih terena, restorana odnosno menzi. Mogu se koristiti za školovanje zaposlenih, za podsticajna putovanja i slično.

Na taj način se pozitivno utiče na zaposlene, njihovo zalaganje, osećaj zadovoljsva i pripadnosti radnom kolektivu. 

 USLOVI ODOBRAVANJA KREDITA

Kredit je postao visoko standardizovan što olakšava obradu i skraćuje proceduru odobravanja. Da bi pravnom ili fizičkom licu bio odobren kredit od strane banke ono mora ispuniti niz opštih i posebnih uslova.

OPŠTI USLOVI ZA ODOBRAVANJE KREDITA su definisani kreditnom politikom banke, zakonom i drugim propisima. Među te uslove spadaju pravna sposobnost klijenta što se utvrđuje uvidom u dokumentaciju. Takođe, kreditna sposobnost klijenta odnosno sposobnost da taj kredit i vrati banka utvrđuje analizom kreditne sposobnosti, prihoda i troškova, bilansa stanja i uspeha itd.

POSEBNI USLOVI se odnose na namenu sredstava, sopstveno učešće korisnika kredita, instrumente obezbeđenja, vraćanje kredita itd.

 OSTALE  VRSTE KREDITA

Eskontni kredit odobrava se na osnovu meničnog jemstva i to je u suštini menični kredit. Banka kupuje odnosno otkupljuje menicu od imaoca pre njenog roka dospeća. Pri tome banka umanjuje meničnu sumu koju isplaćuje vlasniku menice za iznos eskonta (kamate) i proviziju banke. 

Hipotekarni kredit predstavlja dugoročni kredit koji se odobrava korisniku na osnovu zaloge nepokretne imovine (nekretnine, kuće, zemljišta) ili pokretne imovine veće vrednosti. Ta imovina se stavlja pod hipoteku i služi banci kao garancija da će kredit biti vraćen. 

Kredit po tekućem računu svi znamo kao dozvoljeni minus i podrazumeva da vlasnik tekućeg računa može da skine sa računa više sredstava nego što ima na njemu. Ovo u stvari znači da banka kreditira klijenta i često je najskuplja vrsta kredita.

 VRSTE BANKARSKIH KREDITA

Prema različitim kriterijumima krediti se mogu razvrstati na sledeći način:

I  prema obliku u kojem se daju

1. naturalni - kredit koji se daje u nekom dobru,  najčešće poljoprivrednom proizvodu a reč je o najstarijem kreditu

2. robno-novčani - kredit koji se odobrava u robu a vraća u novcu

3. novčani kredit - kredit koji se daje i vraća u novcu

II prema nameni odnosno upotrebi

1. potrošački kredit koji je namenjen potrošačima

2. proizvođački  krediti namenjeni proizvođačima i dele se na kredite za obrtna sredstva (namenjeni za nabavku sirovina,kreditiranje gotove robe, za proizvodnju ili prevazilaženje trenutnih potreškoća)  i kredite za osnovna sredstva (krediti namenjeni početnom ulaganju u preduzeće, unapredjenje poslovanja ili neku drugu investiciju)

III prema kriterijumu ročnosti

1. kratkoročni krediti - odobravaju se sa periodom vraćanja od 1 do 2 godine

2. srednjoročni - na rok od 2 do 10 godina

3. dugoročni - rok dospeća je preko 10 godina