OSNOVNA SREDSTVA 2. deo

Osnovna sredstva u obliku PRAVA su:

1. patenti - to su novi izumi (neki novi proizvodi, recepti, način poslovanja)

2. licence - preduzeće može otkupiti licencu da bi radilo neki proizvod (primer EUROKREM firme swisslion Takovo koji se radi po licenci italijanskog preduzeća. To u stvari znači da je italijansko preduzeće našem preduzeću "prodalo" recept za izradu ovog krema. Njihov recept je jedinstven i zaštićen odnosno patentiran.

3. osnivačka ulaganja -  sva  ulaganja koje je preduzeće imalo prilikom osnivanja npr. troškovi istraživanja, projektne dokumentacije, obuke zaposlenih itd.

Osnovna sredstva u obliku NOVCA su:

novac namenjen za nabavku osnovnih sredstava,
novac dobijen od prodaje nekog osnovnog sredstva (npr. preduzeće je prodalo neku staru mašinu)
novac dobijen po osnovu premije osiguranja (npr. preduzeće je osiguralo svoje mašine, desila se npr poplava i preduzeće dobija od osiguravajuće društva premiju osiguranja.)
novac koji preduzeće dobija po osnovu iznajmljivanja svojih osnovnih sredstava (recimo iznajmljuje autobus)
i na kraju najvažnije, novac koji preduzeće postepeno izdvaja za nabavku novih osnovnih sredstava. Rekli smo da se trošenje ne može videti već se samo može izračunati. To se zove amortizacija i to nam je tema za naredni čas. 

OSNOVNA SREDSTVA 1. deo

Poslovna sredstva namenjena su poslovanju preduzeća. Njih čine osnovna i obrtna sredstva-
Osnovna sredstva čine osnovu poslovanja i trajnu imovinu. Ona ulaze u proces rada kao celina. Ne menjaju svoj oblik. Koriste se više puta odnosno u više reproduktivnih ciklusa. To znači da se postepeno troše i prenose deo svoje vrednosti na nov proizvod.
javljaju se u obliku stvari, prava i novca.

Osnovna sredstva u obliku STVARI su:

1. zemljište - npr zemljište na kome je izgradjen hotel,  tereni, bazeni, ili npr. zasadjen voćnjak ako se preduzeće bavi poljoprivredom

2. gradjevinski objekti - zgrada hotela, sportska hala ili recimo proizvodna hala, skladište itd)

3. uredjaji - u hotelu to su uredjaji za hladjenje, grajanje, klimatizaciju, liftovi itd

4. mašine - u hotelijerstvu su to usisivači, mašine za pranje i peglanje, za točenje pića, kafu itd)

5. transportna sredstva - npr hotel može imati svoj kombi za transfer putnika, turistička agencija ima
svoj autobus za prevoz putnika, u preduzeću mogu imati kamione, viljuškare itd.

6. alati - koji se koriste u poslovanju , neke vrste noževa, testera, čekića itd

7. inventar - sastavni deo opreme, to su npr. police u trgovini, lusteri, tepisi, zavese u sobama hotela, pribor za jelo, posudje u restoranu itd.
kao što vidite sve su ovo sredstva koja su veće vrednosti, troše se duži vremenski period za nekoliko sezona ili procesa, postepeno se troše, ne vidimo kako se troše već možemo samo da izračunamo.

PREDUZEĆE KAO ORGANIZACIONI SISTEM

Preduzeće je nosilac privredjivanja. Poslovanje preduzeća je predmet izučavanja ekonomike preduzeća
Svako preduzeće je:
- podsistem nekog višeg sistema (preduzeće je deo privrede)
- funkcioniše u okruženju sa kojim obavlja razmenu (svako preduzeće saradjuje sa drugim preduzećima)
- postoji povratno dejstvo i preduzeća na okruženje i obratno

Svako preduzeće teži da ostvari svoje ciljeve. Prvenstveno dobit a zatim i da opstane i da se razvija. To podrazumeva da je ostvarenje osnovnog cilja u neposrednoj vezi sa ostvarivanjem mnoštva pojedinačnih ciljeva kao što su održanje i razvoj, očuvanje i sticanje novih pozicija, osvajanje novih tržišta itd. Naravno, preduzeće mora da posluje po ekonomskim principima (produktivnost, ekonomičnost i rentabilnost) a takođe da planira i kontroliše svoje aktivnosti.

Najvažnije karakteristike preduzeća su:

1. to je realan sistem (sastoji se od realnih elemenata - ljudi, sredstava itd)
2. veštački sistem - nastaje voljom i radom čoveka
3. otvoren sistem - prima uticaje okruženja
4. složen sistem - sastoji se od velikog broja elemenata i podsistema
5. stohastičan sistem - njegovo funkcionisanje se ne može uvek predvideti jer je podložno dejstvu slučajnih uticaja
6. relativno stabilan sistem - u smislu da je stabilno u svom poslovanju ali nije uvek moguće dugoročno i  precizno predvideti poslovanje
7. dinamički sistem - stalne promene u tehnologiji, zaposlenima, u okruženju itd
8. upravljiv sistem - njegovo ponašan je se reguliše procesom upravljanja

KALKULACIJE U HOTELIJERSKOM POSLOVANJU

Kalkulacija je postupak obračunavanja troškova na proizvode i usluge koji su ih proizveli (stvorili).
Pri izradi kalkulacije treba uzeti u obzir sve troškove koji su nastali i proizvodnjom proizvoda ili pružanjem usluga. Troškove čine: materijal za izradu, amortizacija, plate i zarade, opšti troškovi izrade i opšti troškovi uprave i prodaje (sećate se onih radnika koji rade u npr. računovodstvu a ne u izradi proizvoda).
Tako dobijamo cenu koštanja (CK) nekog proizvoda. Međutim, ako bismo proizvod ili uslugu prodali po toj ceni preduzeće bi samo pokrilo troškove a ne bi ostvarilo zaradu. Zato je potrebno na ovu cenu koštanja  dodati i procenat dobiti i poreza na promet i tako dobijamo prodajnu cenu (PC).
U hotelijerstvu imamo i neke specifičnosti da ne kažemo probleme kao što su uticaj sezone, zatim to je usluga pa je formiranje cene malo teže nego kod konkretnog proizvoda. U restoraterstvu je to malo lakše zato što imamo konkretan proizvod (jelo) pa je lakše izračunati cenu koštanja i prodajnu cenu.
Zatim treba uzeti u obzir da će cene biti drugačije formirane u sezoni i van sezone, uzeti u obzir tražnju za našim proizvodima i uslugama ,cenu konkurencije (ne smemo da budemo mnogo skuplji od konkurenata, jasno je zašto).
Postoje sledeće metode kalkulacije:

1. diviziona kalkulacija - ukupne troškove delimo sa brojem proizvoda ili usluga. Ovo je moguće tamo gde se npr. proizvodi samo jedna vrsta proizvoda (npr. masovna proizvodnja jednog proizvoda).
2. metoda dodatne kalkulacije - računamo direktne troškove za neki proizvod (troškove koji se direktno vezuju za taj proizvod, zbog njega su nastali)  i njima dodajemo indirektne troškove(sve ostale troškove koji su nastali zbog čitavog poslovanja) pomoću nekog ključa za raspodelu (najčešće je to neki procenat).
3. metoda kalkulacije ekvivalentnih brojeva - najčešće se koristi za kalkulaciju cene smeštaja. Svaki proizvod ili usluga dobija svoj ekvivalentni broj kojim se množe ukupni troškovi. 

BANKARSKI POSLOVI

Bankarski poslovi se mogu podeliti po više kriterijuma ali najčešća podela je na:

1. PASIVNI BANKARSKI POSLOVI - to su poslovi mobilizacije i koncentracije slobodnih novčanih sredstava. (prikupljanje slobodnih novčanih sredstava gradjana i preduzeća).
Oni mogu biti kratkoročni (depozitni poslovi, izdavanje blagajničkih zapisa, obveznica i drugih HOB) i dugoročni (emisija  dugoročnih HOV, prikupljanje oročenih depozita itd). Za ove poslove banka plaća pasivnu kamatnu stopu.

2. AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI - to su poslovi plasmana prethodno prikupljenih novčanih sredstava u vidu davanja kredita i nekih ulaganja.
I oni mogu biti kratkoročni (eskontni kredit (eskont), avalni kredit, kredit po tekućem računu itd) i
dugoročni (hipotekarni, gradjevinski, investicioni, stambeni itd). Za  ove kredite banka  naplaćuje kamatu. Razlika izmedju aktivne i pasivne kamatne stope je zarada banke. Pored toga banka zaradjuje na još nekim poslovima kao što su:

3. NEUTRALNI BANKARSKI POSLOVI -oni mogu biti posrednički (poslovi platnog prometa u zemlji i inostranstvu, naplate i isplate itd) i  za njih banka naplaćuje odgovarajuću naknadu (proviziju) i komisioni (izdavanje akreditiva, garancija, čuvanje vrednosti itd)

4. SOPSTVENI BANKARSKI POSLOVI - obavljaju ih u svoje ime i za svoj račun. I oni mogu biti kratkoročni (berzanski poslovi npr) i dugoročni (osnivanje sopstvenih preduzeća, učestvovanje u kapitalu drugih preduzeća itd). Naravno ove poslove banka radi za sebe i kako bi povećala svoju dobit. 

MEĐUNARODNI DOKUMENTARNI AKREDITIV

Međunarodni dokumentarni akreditiv je nalog kojim banka u jednoj zemlji, na zahtev nalogodavca - kupca, ovlašćuje svoju filijalu ili neku drugu banku da odobri određeni iznos korisniku - prodavcu u nekoj drugoj zemlji, pošto priloži propisana dokumenta.

Dakle, u ovom postupku imamo četiri lica:
- nalogodavac (kupac koji mora da pokaže da će platiti robu)
- akreditivna banka (koja otvara akreditiv i obaveštava korisnika akreditiva)
- korisnik akreditiva (prodavac)
- posrednička banka (koja će isplatiti iznos)

Npr. kupac iz Srbije otvara akreditiv kod banke u Srbiji (akreditivna banka). Ova banka će nekoj posredničkoj banci npr u Nemačkoj dati izveštaj o otvaranju akreditiva i posrednička banka će na kraju isplatiti iznos korisniku akreditiva - prodavac u Nemačkoj. Naravno, isplata se vrši tek kada kupac priloži sva potrebna dokumenta (npr. fakturu, tovarni list itd).
Razlikujemo:
nostro akreditiv (otvara ga domaći uvoznik)
loro akreditiv (otvara ga inostrani uvoznik)
opozivi i neopozivi
potvrđeni i nepotvrđeni
prenosivi i neprenosivi
jednokratni i obnavljajući

Ovde možete pogledati i kako izgleda zahtev za otvaranje akreditiva.
https://www.erstebank.rs/sr/Pravna-lica/proizvodi/dokumentarni-poslovi/akreditivi

PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM - NOSIOCI I UČESNICI

Platni promet sa inostranstvom ili međunarodni platni promet je skup svih plaćanja po različitim osnovama koja se obavljaju između učesnika različitih zemalja.

Međunarodna plaćanja mogu se obaviti:
- valutama i devizama
- prenosom hartija od vrednosti
- kompenzacijom

Valuta je osnovna novčana jedinica jedne zemlje, odnosno njeno zakonsko sredstvo plaćanja. To je efektivni strani novac. Devize su potraživanja koja glase na stranu valutu i kojima raspolažu domaća lica. Na primer, zvanična valuta u Nemačkoj je evro, a svi evri u Srbiji su devize.
Valuta može biti konvertibilna (zamenjiva za druge valute) ili nekonvertibilna.

Prenos hartija od vrednosti se odnosi na plaćanje menicom, čekom, akcijom s tim da je promet hartijama od vrednosti u međunarodnim plaćanjima ipak malo složeniji od domaćeg prometa.
Kompenzacija podrazumeva razmenu robe za robu pa nema potrebe za sredstvima plaćanja.

NOSIOCI platnog prometa sa inostranstvom su Narodna banka Srbije kao i banke ovlašćene za obavljanje poslova sa inostranstvom.
Banke obavljaju plaćanja preko računa domaćih banaka u inostranstvu (nostro računi), računa stranih banaka i dr. stranih lica u našoj zemlji (loro računi) i deviznih računa (koje mogu otvoriti preduzeća, fizička lica, strana pravna lica koja imaju sedište u inostranstvu i strana fizička lica sa prebivalištem u inostranstvu)

UČESNICI platnog prometa su pravna i fizička lica, domaće banke kao i strana lica preko računa kod naših banaka.