Platni promet sa inostranstvom ili međunarodni platni promet je skup svih plaćanja po različitim osnovama koja se obavljaju između učesnika različitih zemalja.
Međunarodna plaćanja mogu se obaviti:
- valutama i devizama
- prenosom hartija od vrednosti
- kompenzacijom
Valuta je osnovna novčana jedinica jedne zemlje, odnosno njeno zakonsko sredstvo plaćanja. To je efektivni strani novac. Devize su potraživanja koja glase na stranu valutu i kojima raspolažu domaća lica. Na primer, zvanična valuta u Nemačkoj je evro, a svi evri u Srbiji su devize.
Valuta može biti konvertibilna (zamenjiva za druge valute) ili nekonvertibilna.
Prenos hartija od vrednosti se odnosi na plaćanje menicom, čekom, akcijom s tim da je promet hartijama od vrednosti u međunarodnim plaćanjima ipak malo složeniji od domaćeg prometa.
Kompenzacija podrazumeva razmenu robe za robu pa nema potrebe za sredstvima plaćanja.
NOSIOCI platnog prometa sa inostranstvom su Narodna banka Srbije kao i banke ovlašćene za obavljanje poslova sa inostranstvom.
Banke obavljaju plaćanja preko računa domaćih banaka u inostranstvu (nostro računi), računa stranih banaka i dr. stranih lica u našoj zemlji (loro računi) i deviznih računa (koje mogu otvoriti preduzeća, fizička lica, strana pravna lica koja imaju sedište u inostranstvu i strana fizička lica sa prebivalištem u inostranstvu)
UČESNICI platnog prometa su pravna i fizička lica, domaće banke kao i strana lica preko računa kod naših banaka.
Međunarodna plaćanja mogu se obaviti:
- valutama i devizama
- prenosom hartija od vrednosti
- kompenzacijom
Valuta je osnovna novčana jedinica jedne zemlje, odnosno njeno zakonsko sredstvo plaćanja. To je efektivni strani novac. Devize su potraživanja koja glase na stranu valutu i kojima raspolažu domaća lica. Na primer, zvanična valuta u Nemačkoj je evro, a svi evri u Srbiji su devize.
Valuta može biti konvertibilna (zamenjiva za druge valute) ili nekonvertibilna.
Prenos hartija od vrednosti se odnosi na plaćanje menicom, čekom, akcijom s tim da je promet hartijama od vrednosti u međunarodnim plaćanjima ipak malo složeniji od domaćeg prometa.
Kompenzacija podrazumeva razmenu robe za robu pa nema potrebe za sredstvima plaćanja.
NOSIOCI platnog prometa sa inostranstvom su Narodna banka Srbije kao i banke ovlašćene za obavljanje poslova sa inostranstvom.
Banke obavljaju plaćanja preko računa domaćih banaka u inostranstvu (nostro računi), računa stranih banaka i dr. stranih lica u našoj zemlji (loro računi) i deviznih računa (koje mogu otvoriti preduzeća, fizička lica, strana pravna lica koja imaju sedište u inostranstvu i strana fizička lica sa prebivalištem u inostranstvu)
UČESNICI platnog prometa su pravna i fizička lica, domaće banke kao i strana lica preko računa kod naših banaka.
Нема коментара:
Постави коментар