SPECIFIČNOSTI U TURIZMU I UGOSTITELJSTVU

Na P, E i R utiču mnogobrojni faktori. U turizmu i ugostiteljstvu postoje određene specifičnosti koje će uticati na ove principe.

1. sezonski karakter rada (utiče na visinu prihoda, troškova)

2. u strukturi troškova preovladjuju troškovi materijala za izradu (namirnice itd.) koje su lako kvarljive pa postoji mogućnost povećanih troškova pa samim tim i manjih rezultata

3. veliko učešće osnovnih sredstava (gradjevinskih objekata, opreme, uredjaja) što čini visoke troškove osnovnih sredstava

4. stepen korišćenja kapaciteta je pod uticajem sezone što može nepovoljno da utiče na prihode i rashode pa samim tim i na P;E i R.

5. faktori produktivnosti i ekonomičnosti su ujedno i faktori rentabilnosti

6. ne zanemariti uticaj eksternih faktora kao što su tržišni faktori, mere ekonomske politike koje mogu povoljno ili nepovoljno uticati na rezultate.

Ovo su samo neki od faktora, u realnosti je mnogo faktora koji utiču na rezultat i troškove preduzeća.

Cilj preduzeća je da minimizira uticaj loših a iskoristi uticaj pozitivnih faktora.

RENTABILNOST

Treći parcijalni ekonomski princip je princip rentabilnosti.

I on kao i prethodna dva sadrži jedan oblik rezultata i jedan oblik ulaganja.Definiše se kao zahtev da se ostvari što veći dobitak uz što manje angažovanje sredstava.
Izračunava se deljenjem dobiti i angažovanih sredstava.

                                          R=DB/As

R- rentabilnost            DB - dobit preduzeća                           As - angažovana sredstva

Dobit se izračunava kada od prihoda oduzmemo rashode. Angažovana sredstva nisu  uložena sredstva u reprodukcioni proces već je veća vrednost. Sredstva su angažovana onog trenutka kada se krene sa nabavkom osnovnih i obrtnih sredstava pa tokom čitavog radnog procesa sve dok se ne ostvari prihod od prodaje. Dakle, preduzeće angažuje sredstva za nabavku sirovina npr. ali neće ih sve upotrebiti u proizvodnji. Takođe, neće sve proizvode prodati i naplatiti ali sredstva su angažovana i na taj način. mi smo ih prosto "zarobili" i ne možemo da ih iskoristimo za neka druga ulaganja.

Uvek se izražava vrednosno.

U njemu su sadržani i produktivnost i ekonomičnost. Ako se setite, prihodi i troškovi, troškovi radne snage.

Da bi rentabilnost bila veća potrebno je smanjiti troškove, povećati prihode, potruditi se da se ostvare uštede, koristiti automatizaciju procesa (rad mašina umesto rada radnika), kvalifikovana radna snaga, itd. znači faktori koji utiču na produktivnost i ekonomičnost su faktori rentabilnosti.

PLATNA I KREDITNA KARTICA

Platna kartica se koristi za bezgotovinsko plaćanje u zemlji i inostranstu. Izdaje se vlasniku tekućeg računa. Suština je da vlasnik kartice na mestu prodaje daje svoju karticu, prodavac je provlači kroz uredjaj i zatim se automatski novac "skida" sa tekućeg račun kupca i automatski prebacuje na tekući račun prodavca.
Uvedene su sa ciljem da se proces kupoprodaje ubrza, nema brojanja novca, čekanja da se vrati kusur itd.

Kreditne kartice su po izgledu, načinu korišćenja skoro identične platnim. Razlika je u tome što je njima moguće plaćanje na rate, dakle imamo i kreditiranje pa je otuda i ovaj naziv. Vlasnik kartice od banke dobija i "kredit" u odredjenom iznosu koji može potrošiti i naravno vratiti u uvećanom iznosu. Kao i kod običnog kredita.

AKREDITIV

Akreditiv je dokument koji se koristi kao instrument obezbedjenja plaćanja.

Suština je u tome da nalogodavac, (u jednom kupoprodajnom poslu to je kupac) daje nalog banci da otvori akreditiv u korist drugog učesnika (prodavca).

Na taj način se štite interesi svih učesnika, prvenstveno prodavca.

Upotrebljava se u unutrašnjem prometu (u zemlji) ali prvenstveno u međunarodnom prometu.
 Postoje lični i dokumentovani akreditiv.

Lični - dovoljno je da korisnik (prodavac) se identifikuje i može da raspolaže sredstvima sa akreditiva-
Dokumentovani - korisnik mora da podnese neki dokument na uvid u smislu fakture, tovarnog lista itd. kojim dokazuje da posao postoji. On može biti a)opozivi i neopozivi i trajni ili obični.

Akreditiv ima svoje bitne elemente, sadrži četiri primerka (akreditiv, izveštaj o otvaranju akreditiva, izveštaj preduzeću korisnika akreditiva i izveštaj korisniku akreditiva).

Nakon završenog posla akreditiv se najčešće gasi, ili ako je istekao rok važenja itd.

PRINCIP EKONOMIČNOSTI

OSNOVNI ekonomski princip poslovanja glasi:ostvariti što bolji (veći) rezultat uz što manje ulaganja.
rekli smo da svaki parcijalni princip sadrži u sebi jedan oblik rezultata i jedan oblik ulaganja.

PRINCIP EKONOMIČNOSTI se definiše kao zahtev da se ostvari što veći PRIHOD uz što manje TROŠKOVE.
                                                        E=P/T

E - ekonomičnost
P - prihod (promet, može se uzeti i količina proizvodnje)
T - troškovi (troškovi ljudskog rada, sredstava za rad i predmeta rada)

Faktori koji utiču na ekonomičnost su dakle oni faktori koji utiču na promet (proizvodnju) i troškove.
U stvari, čovek je najvažniji faktor jer on utiče na to kako će se trošiti i koristiti sredstva, da li će ostvariti uštede, da li će racionalno koristiti sredstva za rad.

Primer: radnik u jednom preduzeću ne vodi računa o tome kako seče ivericu za izradu klupa (onaj naš čuveni primer), pa od 2 metra iverice ne uspe da napravi klupu već mu je potrebno 2,5m. To znači da nam je radnik napravio nepotrebni trošak od 0,5m po jednoj klupi više nego što je potrebno. Kada se to preračuna za ukupnu proizvodnju lako je zaključiti da su onda naši troškovi mnogo veći i da će nam ekonomičnost biti manja.

CENTRALNA BANKA

Emisiona, centralna, banka nad bankama, državna banka, majka svih banaka su samo neki od termina koji se koriste za ovu banku.

Dve su osnovne funkcije:
1. vodjenje monetarne politike - stabilnost cena ekonomski rast, puna zaposlenost i uravnotežen platni bilans su u nadležnosti ove banke.

2. poslednje utočište banaka - stara se o likvidnosti poslovnih banaka, sprečava njihovo bankrotstvo, vrši supervizorsku funkciju nad radom banaka, određuje stope obaveznih rezervi, visinu kamatnih stopa itd.

Centralna banka je samostalna u svom radu, što znači da ne sme biti pod uticajem politike ali vodjenje poslova mora da bude u skladu sa razvojnom politikom jedne zemlje. Takođe, ona je neprofitna institucija za razliku od ostalih banaka.

VRSTE BANAKA

Najčešća podela banaka je na:

1. emisiona (centralna) banka (o ovoj temi u narednoj lekciji)

2. poslovna banka - usmerena na finansiranje preduzeća, kupovinu i prodaju hartija od vrednosti itd

3. depozitna banka - ona vrši mobilisanje (prikupljanje) kratkoročnih izvora sredstava radi njihovog plasmana odnosno odobravanja kredita za kupovinu dobara, za kreditiranje robnog prometa od strane staanovništva. Poznate su i kao komercijalne banke.

4. investicione banke - mobilišu sredstva na srednji i duži rok i odobravju dugoročne kredite (vrše dugoročne plasmane). Najčešće ta sredstva plasiraju u poljoprivredu, industriju, stambenu izgradnju i infrastrukturu.

5. univerzalne banke - one su u stvari prvi organizacioni oblik banaka. Nude čitav niz usluga kao što su prodaja osiguranja, garancije, transakcije vrednosnim papirim itd.

6. ostale vrste banaka - prema privrednoj oblasti (poljoprivredne, trgovinske, zanatske itd), prema teritoriji (lokalne, opštinske, državne), prema vlasništvu (privatne, državne, mešovite)