KULTURA POSLOVNOG PONAŠANJA
http://docplayer.rs/187378503-Kultura-poslovnog-pona%C5%A1anja.html
https://aktivasistem.com/besplatni-obrasci/Kodeks-Poslovnog-Ponasanja-2.pdf
/https://www.meritplan.rs/poslovni-filmovi/filmovi/film-poslovno-ponasanje/
https://www.youtube.com/watch?v=Lu2Ddyigm5M&ab_channel=meritplan
MEĐULJUDSKI ODNOSI kao faktor uspeha u radu
Postoji mnogo stvari koje mogu da utiču na poslovno okruženje, ali je jedna od glavnih, bez sumnje, odnos između saradnika. Jedan od najvećih podsticaja za rad je činjenica da ćemo kada odemo na posao zateći dobro okruženje i ljude koji mogu i žele da nam pomognu ukoliko dođe do nekih poteškoća. Postoje tri glavna faktora koja mogu da generišu stres na poslu što se tiče međuljudskih odnosa i to su:
• odnos sa nadređenima: postoji direktna veza između nepromišljenog odnosa i favorizovanja od strane nadređenih sa osećanjem nelagodnosti i tenzije između podređenih;
• odnosi sa vašim podređenim kolegama: teško je jednom nadređenom da zahteva produktivnost i ohrabruje učešće, a da u isto vreme stvori prijateljski odnos;
• odnosi sa saradnicima: rivalstvo, nedostatak emocionalne podrške i usamljenost koja je sastavni deo nekih viših pozicija mogu da dovedu do povećanja količine stresa.
Najbolje što možemo da uradimo je da doprinesemo kako bi se odnosi na našem poslu poboljšali, ne samo zato što znamo da to ima velikog uticaja na nas, već zato što to može da postane glavni faktor za uspeh ili propast prilikom realizacije nekog zadatka. Odnosi između saradnika treba da budu harmonični, a poslove treba obavljati sa samopouzdanjem. To je ključ za postizanje maksimalnog rezultata u onome što radimo.
Nešto više o tome na sledećim linkovima:
http://www.razvoj-karijere.com/media/files/mk27.pdf
https://www.securitysee.com/2018/11/kako-unaprediti-saradnju-i-medjuljudske-odnose-u-kompaniji/
Postoji opšteprihvaćeno i mnogo puta potvrđeno pravilo da je za uspešan rad i napredak preduzeća
veoma važna organizaciona kultura, odnosno, kako je mnogi nazivaju – korporativna kultura.
Termin organizaciona kultura nastao je u Americi, a onda se veoma brzo proširio i na ostatak sveta.
Ono što čini jednu kompaniju jeste njen tim ljudi. Da li će tim biti efikasan i uspešan zavisi, između ostalog,
od organizacije u kojoj se formira, od uspostavljenih normi u smislu formalnih i neformalnih pravila koje
grupa razvija, od članova tima, homogenosti grupe, i sl.
Organizaciona kultura je zajedničko viđenje koje oblikuje način razmišljanja članova jedne organizacije,
način reagovanja, ponašanja – skup vrednosti i iskustava koje određuju kako zaposleni reaguju u
određenim situacijama. Da bi organizaciona kultura kompanije bila na zadovoljavajućem nivou i tako
doprinela njenom uspehu, nivo homogenosti zaposlenih mora da bude jako visok.
Nešto više o tome na sledećem linku:
https://www.valentinkuleto.com/2013/10/organizaciona-kultura/
https://www.meritplan.rs/vesti/strucni-tekstovi/organizaciona-kultura-okosnica-poslovnog-uspeha/
STILOVI RUKOVOĐENJA
1. Autokratski stil - vlast je koncentrisana u rukama jedne osobe koja ima neograničenu moć u odlučivanju. Ta osoba sve aktivnosti planira sama, donosi sve poslovne odluke, određuje zadatke drugima i kontroliše ih.
Prednosti: stalna komunikacija sa zaposlenima i brzo završavanje radnih zadataka
Nedostatak: nemogućnost rukovođenja velikim brojem podređenih (radnika) izostanak kreativnosti, izostanak dvosmerne komunikacije
Autokratski stil može biti formalan (u zavisnosti od pozicije koju ima rukovodilac) i lični (zavisi od karakteristika ličnosti rukovodioca).
2. demokratski stil - on je nasuprot autokratskom stilu. Saradnici se uključuju u proces donošenja odluka, podstiče se kreativnost i inovativnost. Temelj ovog stila su međuljudski odnosi pa zagovornici ovog stila smatraju da će dobri međuljudski odnosi rezultirati većim zadovoljstvom zaposlenih.
3. liberalni stil - minimalno uplitanje menadžera u rad zaposlenih koji u ovom slučaju imaju slobodne ruke i visok stepen slobode. Ovde je precizna podela posla, radi se u timovima i grupama u kojima se obavljaju složeni i odgovorni poslovi koji zahtevaju visokoobrazovane ljude koji ne trpe ograničenja i naredbe.
FAZE POSLOVNOG RAZGOVORA
1. Priprema - definišemo jasno svoj cilj, na šta smo spremni da pristanemo. Informišemo se o osobama sa kojima ćemo razgovarati, njihovoj radnoj organizaciji, temi razgovora. Napravimo i plan B. U ovoj fazi dogovaramo mesto, vreme i temu prvog susreta
2. Početak i upoznavanje - upoznavanje sa drugom stranom. Važno je stvoriti dobre odnose, ne žuriti (primenite sva pravila verbalne i neverbalne komunikacije).
3. Informisanje - jedna i druga strana izlažu informacije i stavove koje imaju. Drugu stranu ne treba prekidati.
4. Argumentacija - obe strane treba da se slože oko nekih stvari, izlažu svoje argumente i odgovore
5. Neutralisanje prigovora - razrešavaju se nedoumice i prigovori druge strane i to na obostranu korist.
6. Odluka - bilo da je odluka da se sarađuje ili da se odustane, ostanite u dobrim odnosima drugom stranom jer nikada ne znate kada ćete se ponovo sresti i ne želite da loša slika kruži o vama.
POSLOVNI RAZGOVOR
se definiše kao razmena informacija (pismeno, usmeno, onlajn) sa drugim licem koje je unapred organizovana i koja ima za cilj neku akciju vezanu za poslovanje bar jedne strane.
Razlikujemo sledeće vrste poslovnog razgovora:
1. konsultacije ili brifing - kraći razgovor u okviru organizacije koja ima za cilj obezbeđivanje potrebnih informacija ili dogovor
2. sednica - periodični sastanak ljudi u organizaciji gde se sumiraju rezultati nekih završenih aktivnosti, diskutuje o trenutnim aktivnostima ili dogovara o budućem smeru delovanja
3. konferencije, konvencije i simpozijumi - veći skupovi osoba iz iste delatnosti
4. klasični poslovni razgovor - dve stranke međusobno dogovaraju uspostavljanje, održavanje ili modifikovanje međusobnog odbnosa i saradnje.
OBVEZNICE
su hartije od vrednosti kojom se njen izdavalac (emitent) obavezuje da će licu koje je naznačeno na njoj ili donosiocu iste isplatiti iznos koji je naveden na njoj i platiti određenu kamatu za određeni vremenski period. Dakle, prihod od obveznice naziva se kamata.
Ovo su dužničke hartije od vrednosti s obzirom na to da izdavalac duguje određeni iznos kupcu obveznice.
Obveznice mogu biti državne, obveznice lokalnih organa vlasti, korporativne i hipotekarne u zavisnosti ko ih izdaje tj. ko je njihov emitent.
Obveznice su sigurniji način ulaganja jer nema rizika od gubitka.
AKCIJE
Akcija predstavlja dugoročnu hartiju od vrednosti kojom se potvrđuje da je njihov imalac uneo odgovarajući ulog u osnovnu glavnicu akcionarskog društva kao i da ima određena prava u tom društvu. Zbog toga je akcija vlasnička hartija od vrednosti.
Mogu se izdavati u velikom broju primeraka i sastoje se iz dva del: plašt (podaci o samoj akciji, koja je vrsta akcije, naziv i sedište akcionarskog društva, iznos na koji glasi akcija itd.) i tabak (osnovne podatke o dividendi).
Dividenda je prihod koji vlasnik akcije ostvaruje. Nominalna vrednost je ona po kojoj se akcija prvi put prodaje na tržištu i proimetna vrednost po kojoj se prodaje svaki sledeći put (može biti veća ili manja od nominalne).
Akcije izdaju akcionarska društva, svaka akcija predstavlja jedan deo kapitala akcionarskog društva, daju akcionaru određena prava (pravo na dividendu, na deo likvidacione mase, na učešće u upravljanju i slično).
Razlikujemo: prioritetne akcije koje donose prihod od dividende koji je unapred ugovoren i prednost pri isplati dividende i obične akcije koje donose pravo na upravljanje s obzirom na to da su najviše zainteresovani za ostvarivanje neto dobitka jer odatle naplaćuju dividendu (koja moće varirati u zavisnosti od uspešnosti poslovanja).
Ulaganje u akcije nosi rizik od gubitka s obzirom na to da akcionarsko društvo nema obavezu povraćaja sredstava akcionarima ukoliko loše posluje.
BERZA
predstavlja institucionalizovano razmensko mesto na kojem pojedini članovi obavljaju robnu razmenu ili transakcije hartija od vrednosti a u cilju sticanja dobiti.
One su ustanove sa javnim ovlašćenjima odnosno mogu donositi obavezujuća pravila trgovine za učesnike i vršiti kontrolu njihovog ispunjavanja. U tu svrhu berze donose posebna pravila.
Berze mogu biti
robne (produktne) - na njima se vrši prodaja određenih roba kao što su poljoprivredne, industrijske itd.
efektne - trgovanje hartijama od vrednosti kao što su akcije, obveznice, menice itd.
mešovite - kombinacija robnih i efektnih berzi
DEVIZNO TRŽIŠTE
je deo finansijskog tržišta na kome se kupuju i prodaju strana sredstva plaćanja, usklađuju ponuda i tražnja, utrđuje devizni kurs itd.
Funkcije su:
omogućava vlasnicima deviza da ih pretvore u nacionalnu valutu
uskladjuje ponudu i tražnju
omogućava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom
Osnovna funkcija deviznog tržišta je u formiranju kursa odnosno vrednosti nacionalne valute prema valutama drugih zemalja.
TRŽIŠTE KAPITALA
je specijalizovano tržište na kome se nudi i traži dugoročni novac i na kome se trguje već emitovanim dugoročnim hartijama od vrednosti.
Primarno tržište kapitala podrazumeva kreiranje i inicijalna (prva) prodaja dugoročnih finansijskih instrumenata dok se na sekundarnom tržištu kapitala trguje svaki naredni put.
Ono u sebi sadrži:
kreditno-investiciono tržište
hipotekarno tržište
tržište dugoročnih hartija od vrednosti
TRŽIŠTE NOVCA
obuhvata trgovanje novcem i kratkoročnim hartijama od vrednosti zatim kratkoročne kredite kao i institucije i organizacije koje osiguravaju ta sredstva a to su komercijalne banke, depozitne banke, berze itd.
Tržište novca omogućava centralnoj banci sprovođenje monetarno-kreditne politike, regulisanje ponude i tražnje novca, ostvarivanje ciljea devizne politike, politike banaka itd.
Faktori koji utiču na tržište novca tj. na njegov razvoj i funkcionalnost bili bi:
nivo društvenog razvoja, razvoj finansijskog sistema, razvoj i kvalitet bankarskog sektora, samostalnost centralne banke, kamatna stopa, stabilnost privrede, pravna država i poštovanje zakonitosti.
FINANSIJSKO TRŽIŠTE
predstavlja organizovano sučeljavanje ponude i tražnje finansijskih instrumenata na određenom mestu na kome se, uz strogo poštovanje pravila trgovine, organizovano formira cena finansijskih instrumenata.
Ono predstavlja organizovani sistem za promet finansijskih instrumenata tj. hartija od vrednosti (kratkoročne državne obveznice, depozitni certifikati, bankarski akcepti kao i srednjoročne i dugoročne obveznice, akcije..).
Finansijske institucije bave se pružanjem finansijskih usluga. Njihovo poslovanje svodi se na investiranje u hartije od vrednosti i tim putem stiču prihode od kojih, odbijanjem svojim obaveza prema investitorima dobijaju čist prihod (brokerko-dilerske kuće, investicione banke, konsalting agencije itd).
Finansijska tržište dele se na:
novčano tržište (traže se i nude kratkoročna novčana sredstva i hartije od vrednosti npr. kreditno tržište, eskontno, tržište zlata i plemenitih materijala)
tržište novčanog kapitala (novčana sredstva dugoročnog karaktera npr hipotekarno tržište)
devizno tržište (kupoprodaja stranih sredstava plaćanja, formiranje deviznog kursa)
Pored ove postoji podela na organizovano i neorganizovano finansijsko tržište, depozivno - kreditno, i tržište hartija od vrednosti, domaće i međunarodno, primarno i sekundarno.
Sindrom izgaranja(burnout) je termin koji se odnosi na osećanje iscrpljenosti, apatije i/ili besa usled stresa i frustracija na poslu, u školi ili na bilo kom drugom mestu. Do izgaranja, uopšteno rečeno, najčešće dolazi kod opšte preopterećenosti i stresa, a jedna od strategija da se to izbegne i prevaziđe je mudro upravljanje vremenom i prioritetizovanje.
Burnout sindrom ne izaziva samo previše radnih sati i obaveza. Loši međuljudski odnosi, česti konflikti, nepažnja, demotivacija i neusklađenost ambicija sa opisom posla takođe mogu dovesti do izgaranja.
Simptomi koji karakterišu ovaj sindrom mogu se podeliti u 3 grupe:
AKTIVNO SLUŠANJE
Aktivnim slušanjem primamo korisne informacije, izbegavamo nesporazume i konflikte, pokazujemo da nam je stalo do sagovornika, pomažemo osobama sa kojima komuniciramo da jasnije sagledaju problem i, na kraju, izgrađujemo odnos poverenja. Veština slušanja podrazumeva mnogo više od sposobnosti da „čujemo poruku”. Ona obuhvata razumevanje poruke, situacije i druge osobe. Aktivnim slušanjem izbegavamo prepreke u komunikaciji i poštujemo tuđa mišljenja, stavove i osećanja - drugim rečima, poštujemo integritet osobe koju slušamo.
Principi aktivnog slušanja
Prvi princip aktivnog slušanja je ohrabrivanje sagovornika, odnosno, slanje verbalnih i neverbalnih znakova koji će govorniku pokazati da ga slušate. Ovaj princip je veoma važan kada želimo da podstaknemo govornika da nastavi sa pričom i kada želimo da mu damo podršku.
Drugi princip podrazumeva da sagovorniku postavljamo pitanja, kako bismo razjasnili ono što nam je rekao. Veoma je važno razjasniti ili potvrditi sadržaj o kome razgovaramo, da ne bi došlo do pogrešnog shvatanja poruka.
Preformulisanje poruke je treći princip. Ovaj princip podrazumeva da svojim rečima ispričamo ono što je sagovornik rekao, kako bismo proverili da li smo dobro čuli i razumeli.
Najznačajniji princip je reflektovanje. Dajte do znanja sagovorniku svoje mišljenje o tome kako se on oseća. Na primer: „Zvuči mi kao da si ljut.”; „Izgleda kao da te je ta vest uznemirila.”
Naučite da aktivno slušate
• Pažljivo i skoncentrisano slušajte kada vam neko govori.
• Pokažite interesovanje za sagovornika i ono o čemu vam sagovornik priča.
• Stavite akcenat na ono što je izgovoreno, nemojte misliti na to šta ćete vi reći i kakav će biti vaš odgovor.
• Postavljajte pitanja kako biste proverili jeste li dobro razumeli poruke koje su vam upućene.
• Nemojte raditi više stvari istovremeno dok sa nekim razgovarate, jer nećete moći pažljivo da slušate.
• Razmislite o ljudima sa kojima volite da razgovarate i u čijem društvu se osećate shvaćeno. Kakav je osećaj kada vas neko zaista sluša, a kakav je kada vidite da vas druga osoba ne sluša? Napravite listu onih ponašanja koje primećujete na drugima, a koje ukazuju na to da druga osoba ne sluša.
• Govorite! Preuzmite odgovornost i započnite komunikaciju, nemojte čekati i očekivati da će to učiniti druga osoba.
• Komunicirajte direktno! Ne sakrivajte se iza pisanih poruka i mail-ova. Dobra komunikacija, posebno o važnim temama, zahteva mnogo više od onoga što možemo izraziti pismom ili mail-om.
• Jasno i nedvosmisleno pokazujte svoje misli i osećanja! Često nam se dogodi da zaboravimo da opišemo drugoj osobi kako se osećamo ili nastojimo da prikrijemo osećanja.
KONFLIKTI
Uzroke za konflikte najčešće nalazimo u lošoj komunikaciji. Nerazumevanje različitih stilova komuniciranja ili čak nemogućnost tj. nepripremljenost komunikacije mogu dovesti do konflikata koji za sobom vuku nemotivisanost i snižavanje zainteresovanosti i predanosti zaposlenih.
Važni uzroci konflikata se odnose na stavove tj. vrednosti ili na osobine ličnosti učesnika. Do takvih konflikata često dolazi npr. kada imamo generacijski razmak između strana koje učestvuju u konfliktu. Uzroke možemo da tražimo i u želji za takmičenjem.
Kako razrešavamo konflikte?
ASERTIVNA KOMUNIKACIJA
Asertivnost je ponašanje kojim se zauzimamo za sebe, iskazujemo svoje potrebe i stavove na direktan i nedvosmislen način, a da pritom ne ugrožavamo druge.
To bi značilo da asertivna komunikacija podrazumeva da možete (i znate kako) da kažete šta zaista mislite i kako se osećate, a da to ne podrazumeva da degradirate, ponizite ili uvredite osobu sa kojom komunicirate. Kroz ovaj vid komunikacije vi poštujete i uvažavate stavove drugih, ali to ne mora nužno da znači da se i slažete sa istim.
MEĐUNARODNA MENICA
Menica je hartija od vrednosti koja se koristi u unutrašnjem platnom prometu kao i u platnom prometu sa inostranstvom.
Suština menice u međunarodnim plaćanjima je u osnovi ista kao i u unutrašnjem prometu (obnoviti lekcije - menica). Razlika je u tome što međunarodna menica glasi na jednju od glavnih konvertibilnih valuta.
Najčešće se upotrebljava za kupovinu robe na kredit, može se lako preneti na drugo lice (indosirati) ili se može prodati (eskontovati). Ona pruža garancije svim potpisnicima na menici.
Ako je akceptant menice neka poznata banka tada će se menica lakše prodati (najčešće se prodaja i kupovina menica i ostalih hartija od vrednosti vrši na efektim berzama).
