OBRTNA SREDSTVA - POJAM I VRSTE

Obrtna sredstva se u reprodukcionom procesu troške jednokratnom upotrebom. Samo jednom se mogu koristiti u nepromenjenom obliku za razliku od osnovnih čiji se oblik ne menja i koriste se višekretno (u više reprodukcionih procesa).
Obrtna sredstva mogu biti u:

1. materijalnom obliku  (u obliku stvari)- osnovni materijal, predmeti rada, poluproizvodi i gotovi proizvodi.
U ugostiteljskim preduzećima to su npr. razne životne namirnice, polugotova jela, kompoti, konzervirano voće i sl. i od toga se spremaju gotova jela. U nekom proizvodnom preduzeću to bi bila iverica npr. od koje se prave gotovi proizvodi - klupe.
Pored toga tu su i pomoćni materijali (dodaci jelima, začini i sl). Ili npr. boje, lakovi, ekseri i sl. koji ne čine glavni deo proizvoda ali bez pomoćnog materijala ne bi bilo ni glavnog proizvoda. U hotelima to su npr. sredstva za održavanje higijene, sapuni, šamponi, kape za tuširanje itd. Zatim, goriva, maziva, ambalaža i sitan inventar. Tanjiri, šolje, tacne itd. Njihova karakteristika je da su male vrednosi i kratkog veka trajanja i zbog toga se ubrajaju u obrtna sredstva.
2. novčani oblik - novac namenjen za nabavku materijala, za podmirivanje raznih obaveza (za plate radnika, plaćanje tudjih usluga, razni doprinosi itd). Zatim tu spada i novac na žiro-računi i u blagajni, devize na deviznom računu itd.
3. u obliku prava - ovde spadaju razna potraživanja, npr. potraživanje od kupaca. Dakle, prodali smo nekom robu, taj kupac nije platio i sve dok ne plati mi imamo potraživanje od njega (naše pravo zbog robe koju smo mu prodali)
Obrtna sredstva imaju i karakteristiku da se kružno kreću po formuli N-R-P-R1-N1. Dakle, počinjemo novcem za koji nabavljamo neku robu koju kasnije prodajemo po većoj ceni (o ovome smo već govorili). Taj ciklus traje određeno vreme (vreme trajanja obrta) a što je to vreme kraće znači da je koeficijent obrta veći. 

POSTUPAK NAPLAĆIVANJA I PLAĆANJA SA INOSTRANSTVOM

Naplata iz inostransta uvek se vrši preko banke ovlašćene za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom.
 Uvek se vrši nalogom za naplatu a na osnovu doznake, čeka, inkaso dokumenta i sl. Ako se vrši putem akreditiva onda se korisi opšti devizni nalog.
Isplata se vrši u devizama ili dinarskoj protivvrednosti ili se prenose sredstva na devizni račun korisnika.
Plaćanje inostranstvu vrši se nalogom za plaćanje a na osnovu doznake, inkasa, čeka ili nekog drugog  instrumenta. Naravno, ceo postupak ide preko ovlašćenih banaka.

Dakle, nije velika razlika osim što je izgled dokumenata drugačiji, više učesnika je u svim tim poslovima, i svaki uvozno izvozni posao mora se prijaviti Narodnoj banci Srbije. Na taj način država prati odliv i priliv deviza.

INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM

Instrumenti platnog prometa sa inostranstvom su:

1 međunarodni dokumentarni akreditiv

2. međunarodni ček

3. međunarodna menica

4. međunarodna doznaka - upotrebljava  se onda kada nema većih rizika za učesnike. Banka nalaže isplatu određenog iznosa iz prethodno obezbedjenog pokrića (novca na računu) kod inostrane banke.

5. međunarodna dokumentarna inkaso naplata - takođe se koristi kada se uvoznik i izvoznik poznaju ,kada nema rizika da će biti plaćena roba. Jedina karakteristika je što se banci upućuju dokumenta (fakture i sl) i tek tada se vrši isplata. U ugovoru se unosi klauzula DP - documents against payment.

6. međunarodno kreditno pismo - kreditno pismo je slično čeku, koriste ga fizička lica. ne može se indosirati na drugo lice. To je nalog jedne banci drugoj banci u inostranstvu da se korisniku kreditnog pisma (licu koje je u njemu naznačeno) isplati određeni iznos u određenom roku.

7. međunarodna bankarska garancija - sam naziv kaže, ovde banka garantuje (ona je garant) da će njen komitent izvršiti sve obaveze prema svom poslovnom partneru, korisniku garancije. 

ORGANIZACIJA SREDSTAVA

Organizacija sredstava se ogleda u izboru odgovarajuće vrste sredstava za rad, uskladjenosti kapaciteta tih sredstava sa zahtevima procesa proizvodnje,  dobra iskorišćenost ( u smislu da ih koristimo maksimalno moguće a ne da smo kupili neko sredstvo a ne koristimo ga).
U tom smislu treba voditi računa o:
1. strukturisanju opreme - ovo se odnosi na izbor opreme po kriterijumu efikasnosti, delotvornosti i ekonomičnosti. Znači biramo sredstvo koje efikasno funkcioniše, proizvodi veći broj proizvoda u jedinici vremena (delotvorno) i njegova nabavna cena je niža (ekonomično).Takođe, vodimo računa kako koristimo tu opremu. Težimo punoj iskorišćenosti odnosno težimo tome da nema zastoja, čekanja, ali ni preopterećenosti jednih mašina a nedovoljne iskorišćenosti drugih.

2. organizaciji unutrašnje transporta - to se odnosi na cirkulaciju predmeta rada i gotovoih proizvoda unutar preduzeća, za što kraće vreme i uz što manje troškova. Preduzeća koja imaju zalihe robe u skladištu treba tu robu da dopreme iz proizvodne hale do skladišta, ili iz skladišta do utovara u kamion i to treba raditi na što bolji način. to je horizontalno kretanje. Pored toga imamo i vertikalno kretanje (npr liftovi). Ukratko, vodimo računa kad biramo kamione, viljuškare i ostalo. Moraju da imaju maksimalan učinak uz minimalne troškove transporta. Naravno, važno je i pravilno rukovanje i obuka radnika, redovno održavanje i racionalno korišćenje tih sredstava.

3. održavanje sredstava - kvarovi su neminovni ali treba težiti tome da se PREVENTIVNIM održavanjem to spreči a nakon kvara PROUZROKOVANO održavanje treba da bude brzo i efikasno i da se sredstvo što pre vrati u rad, da nema zastoja pa samim tim i troškova za preduzeće.
Ukupni troškovi preventivnog i prouzrokovanog održavanja treba da se svedu na što manju meru.

ZADATAK: pronadjite na internetu pojam USKO GRLO PROIZVODNJE

AMORTIZACIJA OSNOVNIH SREDSTAVA

Osnovna sredstva su sredstva koja su veće vrednosti, postepeno se troše, u više ciklusa reprodukcije, njihovo trošenje se ne vidi. Kao kad kupimo i vozimo novi automobil, on je nov, ne vidi se trošenje dok ne dodje vreme da promenimo motor ili neki deo. Tako je i sa mašinama i uredjajima. One rade, troše se polako dok ne dodje vreme za zamenu ili popravku.

Ali da bismo mogli to da uradimo mi treba da izdvajamo deo novca u AMORTIZACIONI FOND  koji će nam služiti za nabavku nove mašine.

Amortizacija je trošenje osnovnih sredstava. To je novčani izraz trošenja osnovnih sredstava.
Izračunava se na dva načina, odnosno dva metoda obračuna amortizacije:

1. vremenski metod - polazi od vremena upotrebe sredstva (veka upotrebe). Nabavnu vrednost sredstva delimo sa vekom upotrebe (najčešće je to broj godina korišćenja) i dobijamo iznos godišnje amortizacije.
Jedan od načina je da izrazimo u procentima tako što ćemo 100% (to je vrednost sredstva) podelimo brojem godina i dobićemo procentualni iznos amortizacije godišnje.

2. funkcionalni metod - polazi od funkcionisanja sredstava (njihovog korišćenja). Opet nabavnu vrednost sredstva delimo sa npr. brojem proizvedenih proizvoda, brojem  kilometara koje autobus turističke agencije preći tokom višegodišnjeg korišenja i dobićemo troškove amortizacije po jednom proizvodu odnosno predjenom kilometru.  Taj trošak amortizacije uračunavamo u cenu koštanja (sećate se to je zbir svih troškova koje smo imali pri proizvodnji nekog proizvoda.). Kada preduzeće nakon toga utvrdi i prodajnu cenu i proda svoje proizvode ili usluge ono će iz tih prihoda jedan deo izdvojiti u amortizacioni fond i to će koristiti za par godina kada dodje vreme da kupi novu mašinu ili autobus. 

MEĐUNARODNI ČEK

Čekovi koji se koriste u međunarodnim plaćanjima sadrže sve bitne karakteristike i elemente koje ima i čeka kao instrument i sredstvo plaćanja u unutrašnjem platnom prometu.

U platnom prometu sa inostranstvom koriste se sledeće vrste čekova:

1. PUTNIČKI ČEK (TRAVELERS)- izdaju velike banke ili inostrane turističke agencije. Koriste ga privatna lica za plaćanja u zemlji ili inostranstvu. Glasi na okrugle iznose u određenoj valuti a koristi se za plaćanje robe ili usluga kao i za podizanje gotovine u banci do iznosa naznačenog u čeku. 

Ovi čekovi predstavljaju zamenu za keš, mogu se korisiti u više od milin radnji, hotela i restorana ili zameniti u bankama i menjačnicama. 

Da bi bili sigurniji od kradje, neophodno je potpisati ček u jednom uglu prilikom kupovine a u trenutku unovčavanja ili plaćanja potpisuje se u drugom uglu. Uporedjivanjem potpisa klijent se štiti u slučaju kradje. Ovi čekovi se mogu kupiti u većini banaka, i to najčešće u evrima (apoeni od 50, 100 i 200 evra) ili dolarima (20, 50 ili 100).

Po povratku s putovanja ove čekove možete unovčiti ili čuvati do narednog putovanja jer im je rok važenja neograničen.

2. BANKARSKI ČEK

3. LIČNI ČEK

4. EURO ČEK

5. DOKUMENTARNI ČEK

6. NOSTRO I LORO ČEK 

Nećemo ulaziti u detalje što se tiče ovih ostalih čekova, za vas su najinteresantniji ovi putnički čekovi.

ORGANIZACIJA KOLEKTIVA

Osnovni elementi organizacione strukture preduzeća su KADROVI I SREDSTVA.
Suštinu organizacione strukture preduzeća čini organizacija kolektiva i organizacija sredstava.

ORGANIZACIJA KOLEKTIVA

Svi zaposleni u jednom preduzeću čine kolektiv. Od uspešnosti rada svakog pojedinca zavisi uspešnost rada čitavog kolektiva. Osnovni cilj preduzeća je uspostavljanje optimalne strukture radnog kolektiva. To bi značilo da je postignuta uskladjenost sposobnosti zaposlenih sa zahtevima radnih mesta na kojima oni rade - pravi čovek na pravom mestu.
Zbog toga se vrši:

- procena složenosti poslova za svako radno mesto (metoda rangiranja gde se na vrh liste stavlja radno mesto sa najvećom složenošću i odgovornošću i metoda procene težine poslova gde se zahtevi radnog mesta izražavaju u novcu ili bodovima uzimajući u obzir  koliko je potrebno stručnosti, odgovornosti, kakvi su uslovi rada itd.
-ocena sposobnosti svakog zaposlenog - procenu može vršiti komisija,  može se ocenjivati po nekim kriterijumima kao što su nagrade, pohvale, mišljenje o radu i sl. ili koristiti neku naučnu metodu - test.
- na kraju se vrši uskladjivanje odnosno postavlja se pravi čovek na pravo mesto.

Svaki zaposleni obavlja odredjene zadatke (zna se šta treba uraditi, kako, ko, čime, gde, rok itd). Svi zadaci čine delokrug rada. Što je delokrug rada veći to i stručnost radnika mora biti veća.
Da bi radnici dobro radili moraju da imaju unutrašnju i spoljašnju motivaciju. Spoljašnja može biti visina plate, dobra radna atmosfera, zanimljivost posla, samostalnost u radu, mogućnost afirmacije i napredovanja itd. Stvaranje zdrave radne atmosfere je zadatak i samih zaposlenih ali i  rukovodilaca i tamo gde ona postoji i motivisanost je veća kao i rezultati.