FUNKCIJA IZVRŠENJA

Suština funkcije izvršenja je u neposrednom izvršavanju radnih zadataka. Funkcionisanje preduzeća podrazumeva postojanje veze izmedju funkcije upravljanja i rukovodjenja s jedne strane i funkcije rukovodjenja i izvršenja sa druge strane. Sve tri funkcije su međusobno povezane

funkcija upravljanja - funkcija rukovodjenja - funkcija izvršenja

Nosioci funkcije izvršenja su svi zaposleni u preduzeću. Svaki zaposleni je izvršilac radnog zadatka.
Funkcija izvršenja se raščlanjuje na veći broj pojedinačnih funkcija i to:

1. funkcija istraživanja i razvoje - obuhvata istraživanje tržišta, usavršavanje proizvoda, izvore sirovina itd. Može biti u sklopu neke veće organizacione jedinice a može postojati i samostalno odeljenje istraživanja i razvoja. To važi za sve funkcije.
2. funkcija planiranja i analize - postavljanje planova, ciljeva za različite vremenske periode. Analiza prethodnih planova je važna za postavljanje novih.
3. funkcija organizovanja - poslovi unapredjenja organizacione strukture, utvrđivanje slabosti, reorganizacija službi itd.
4. funkcija informatike - prikupljanje, prenos i korišćenje poslovnih informacija
5. funkcija nabavke - sve poslove u vezi sa nabavkom sirovina, materijala, sredstava za rad.
6. funkcija proizvodnje - njome se obezbedjuje pravovremena količina planiranog obima proizvodnje (ili usluga). Zavisi od funkcije nabavke, organizovanja, informatike, istraživanja i razvoja
7. funkcija kontrole kvaliteta - kontroliše se ispunjenost određenih standarda (kontrola ispravnosti sredstava za rad, proizvoda itd)
8. funkcija prodaje - aktivnosti plasmana proizvoda, propaganda, učešće na sajmovima itd
9. finansijska funkcija - obezbedjenje finansijskih sredstava za ostvarivanje ciljeva preduzeća.
10. kadrovska funkcija - bavi se zapošljavanjem radnika, raspisivanjem konkursa, procenjuje sposobnost radnika, vrši prekvalifikaciju postojećih radnika itd.
 Human resources - HR sektor je termin koji se koristi danas.
Svaki radnik (izvršilac) ima svoja prava ali i odgovornosti (materijalna, disciplinska i moralna).

FINANSIJSKA FUNKCIJA

Finansijska funkcija preduzeća čini “centralnu funkciju toka reprodukcije” jer se bez nje ne mogu odvijati ni ostale poslovne funkcije u preduzeću (nabavna, proizvodna i prodajna funkcija). Postoji nekoliko povezanih segmenata finansijskog upravljanja u preduzeću, to su :

• 1) Finansijsko upravljanje procesom nabavke
• 2) Finansijsko upravljanje procesom proizvodnje
• 3) Finansijsko upravljanje procesom realizacije (prodaje)

Zadatak  finansijske funkcije jeste  obezbeđivanje sredstava za obavljanje zadataka, a cilj finansijske funkcije predstavlja ujedno i ostvarivanje cilja preduzeća. Postoje primarni i sekundarni zadaci finansijske funkcije:

• Primarni zadaci  su: pribavljanje finansijskih sredstava, upotreba sredstava i usklađivanje roka raspoloživosti izvora i roka imobilizacije kredita.
• Sekundarni zadaci su: raspoređivanje novca, kontrola novčanih dokumenata, nadzor nad upotrebom sredstava, vođenje operativne evidencije, finansijsko planiranje, finansijska analiza i informisanje.

Organizacija finansijske funkcije

Osnovni zadatak organizacije finansijske funkcije u preduzeću jeste da obezbedi što racionalnije vođenje finansijske politike preduzeća, efikasno izvršavanje finansijskih planova, vršenje finansijske analize i kontrole, kao i obezbeđenje potrebnih finansijskih informacija. Finansijska funkcija u preduzeću organizuje se u skladu sa osnovnim načelima (principima) organizacije finansijske funkcije. To podrazumeva u stvari kako i gde se obavljaju finansijski poslovi:

1. Načelo centralizacije – kada se svi primarni i sekundarni zadaci finansijske funkcije obavljaju centralizovano (obavlja ih samo jedna finansijska služba) ;
2. Načelo decentralizacije – kada se svi primarni i sekundarni zadaci finansijske funkcije obavljaju u više decentralizovanih finansijskih službi ;
3.  Načelo kombinovane organizacije – kada se jedan deo zadataka finansijske funkcije obavlja centralizovano, a drugi decentralizovano.

Opšti model organizacije finansijske funkcije preduzeća podrazumeva obavljanje nekoliko grupa finansijskih poslova:

1)      Poslovi pribavljanja i plasmana sredstava (finansijsko poslovanje, investicije, poslovi na finansijskom tržištu i poslovi osiguranja sredstava).

2)      Poslovi platnog prometa i likvidature (potraživanja od kupaca, obaveze prema dobavljačima, likvidatura i blagajna).

3)      Poslovi finansijskog upravljanja (finansijsko planiranje, finansijska kontrola, finansijska analiza i finansijsko izveštavanje).

FUN FACT: Uloga finansijskog direktora u:
1. multinacionalnoj kompaniji -  pouzdani specijalista
2. u velikoj kompaniji - pas čuvar
3. u srednjoj kompaniji - čarobnjak
4. u malom predzeću - alhemičar

FUNKCIJA RUKOVODJENJA

Pod rukovodjenjem podrazumeva se proces konkretizovanja upravljačkih odluka odnosno njihovog sprovodjenja. Suština ove funkcije sastoji se u pripremanju i sprovodjenju odluka organa upravljanja.
to se ostvaruje:
- davanjem naloga za ostvarivanje konkretnih zadataka
- koordinacijom svih

Zadaci preduzeća se utvrđuju po hijerarhiji. Na vrhu su najsloženiji, a na dnu najjednostavniji zadaci.
Na vrhu hijerarhije se nalazi generalni direktor preduzeća, zatim direktori pojedinih sektora, pogona i slično, potom šefovi u okviru sektora, pogona ili objekata, vodje smene, poslovodje itd.

U čemu je razlika izmedju funkcije upravljanja i rukovodjenja?
Funkcija upravljanja se bavi donošenjem najkrupnijih odluka o poslovnoj politici, ciljevima i strategiji razvoja. Sprovodjenje tih odluka vrši funkcija rukovodjenja. Oni donose operativne odluke o obavljanju radnih zadataka.
Razlikujemo dva osnovna sistema rukovodjenja i jedan mešoviti:
1. linijski sistem rukovodjenja - nalozi teku vertikalno, odozgo na dole, od najvišeg do najnižeg (generalni direktor daje naloge sefovima, oni radnicima) a informacije o izvršenim zadacima i eventualnim zastojima teku odozdo na gore, obrnut. (radnici izveštavaju svoje šefove, oni menadžere a oni direktora).
2. funkcionalni sistem rukovodjenja - ovde nalozi idu horizontalno, po oblastima procesa rada da bi se zatim ustanovila direktna veza sa izvršnom funkcijom. Npr. radnik u nekom pogonu odgovara i rukovodioci tehničke pripreme i šefu proizvodnje i šefu kontrole).
3. kombinovani (mešoviti) koji kombinuje oba sistema.
Funkcija rukovodjenja ima svoju dubinu (broj nivoa) i širinu (broj saradnika koji je pod nadzorom jednog rukovodioca).
Svaki rukovodilac ima određene nadležnosti, odgovornost za izvršenje odnosno neizvršenje zadataka kao i autoritet odnosno sposobnost da utiče na ponašanje svojih saradnika.
metode rukovodjenja mogu biti tradicionalne (patrijarhalna i autoritarna metoda) i savremene (zasnovane na saradnji i koordinaciji, bez straha)

FUNKCIJA UPRAVLJANJA

U preduzeću se obavljaju mnoge aktivnosti radi ostvarivanja ciljeva. Te aktivnosti se grupišu u pojedine funkcije Funkcija predstavlja skup aktivnosi na obavljanju istovrsnih međusobno povezanih poslova kojima se ostvaruje konkretan zadatak.
Razlikujemo: 1. funkciju upravljanja  2. funkciju rukovodjenja  i 3. funkciju izvršenja

FUNKCIJA UPRAVLJANJA
Upravljanje u preduzeću je proces donošenja odluka i ciljevima, razvojnoj strategiji i raspodeli rezultata. Preduzećem upravljaju vlasici odnosno predstavnici vlasnika.Organi upravljanja su:

1. skupština (organ vlasnika) - čine je predstavnici vlasnika. Oni donose statut preduzeća, odluke o poslovnoj politici, odlučuju o raspodeli dobiti i pokriću gubiaka, o izboru članova ostalih organa itd.

2. upravni odbor (organ upravljanja) - izvršava odluke skupštine, bira predsednika upravnog odbora iz svojih redova, postavlja i razrešava direktora, donosi investicione odluke itd.

3. direktor (organ poslovodjenja) - organizuje i vodi poslovanje preduzeća, zastupa preduzeće, stara se o zakonitosti njegovog rada i druge poslove utvrđene zakonom i statutom. Može da postoji i izvršni odbor direktora (kao pomoćni izvršni organ direktora)

4. nadzorni odbor (organ nadzora) - vrši nadzor nad zakonitošću rada uprave, utvrđuje da li se poslovne knjige i drugi dokumenti vode po propisima, proverava da li su izveštaji i obračuni sačinjeni u skladu sa propisima itd.
Upravni odbor i direktor čine upravu preduzeća. 

OBRTNA SREDSTVA - POJAM I VRSTE

Obrtna sredstva se u reprodukcionom procesu troške jednokratnom upotrebom. Samo jednom se mogu koristiti u nepromenjenom obliku za razliku od osnovnih čiji se oblik ne menja i koriste se višekretno (u više reprodukcionih procesa).
Obrtna sredstva mogu biti u:

1. materijalnom obliku  (u obliku stvari)- osnovni materijal, predmeti rada, poluproizvodi i gotovi proizvodi.
U ugostiteljskim preduzećima to su npr. razne životne namirnice, polugotova jela, kompoti, konzervirano voće i sl. i od toga se spremaju gotova jela. U nekom proizvodnom preduzeću to bi bila iverica npr. od koje se prave gotovi proizvodi - klupe.
Pored toga tu su i pomoćni materijali (dodaci jelima, začini i sl). Ili npr. boje, lakovi, ekseri i sl. koji ne čine glavni deo proizvoda ali bez pomoćnog materijala ne bi bilo ni glavnog proizvoda. U hotelima to su npr. sredstva za održavanje higijene, sapuni, šamponi, kape za tuširanje itd. Zatim, goriva, maziva, ambalaža i sitan inventar. Tanjiri, šolje, tacne itd. Njihova karakteristika je da su male vrednosi i kratkog veka trajanja i zbog toga se ubrajaju u obrtna sredstva.
2. novčani oblik - novac namenjen za nabavku materijala, za podmirivanje raznih obaveza (za plate radnika, plaćanje tudjih usluga, razni doprinosi itd). Zatim tu spada i novac na žiro-računi i u blagajni, devize na deviznom računu itd.
3. u obliku prava - ovde spadaju razna potraživanja, npr. potraživanje od kupaca. Dakle, prodali smo nekom robu, taj kupac nije platio i sve dok ne plati mi imamo potraživanje od njega (naše pravo zbog robe koju smo mu prodali)
Obrtna sredstva imaju i karakteristiku da se kružno kreću po formuli N-R-P-R1-N1. Dakle, počinjemo novcem za koji nabavljamo neku robu koju kasnije prodajemo po većoj ceni (o ovome smo već govorili). Taj ciklus traje određeno vreme (vreme trajanja obrta) a što je to vreme kraće znači da je koeficijent obrta veći. 

POSTUPAK NAPLAĆIVANJA I PLAĆANJA SA INOSTRANSTVOM

Naplata iz inostransta uvek se vrši preko banke ovlašćene za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom.
 Uvek se vrši nalogom za naplatu a na osnovu doznake, čeka, inkaso dokumenta i sl. Ako se vrši putem akreditiva onda se korisi opšti devizni nalog.
Isplata se vrši u devizama ili dinarskoj protivvrednosti ili se prenose sredstva na devizni račun korisnika.
Plaćanje inostranstvu vrši se nalogom za plaćanje a na osnovu doznake, inkasa, čeka ili nekog drugog  instrumenta. Naravno, ceo postupak ide preko ovlašćenih banaka.

Dakle, nije velika razlika osim što je izgled dokumenata drugačiji, više učesnika je u svim tim poslovima, i svaki uvozno izvozni posao mora se prijaviti Narodnoj banci Srbije. Na taj način država prati odliv i priliv deviza.

INSTRUMENTI PLATNOG PROMETA SA INOSTRANSTVOM

Instrumenti platnog prometa sa inostranstvom su:

1 međunarodni dokumentarni akreditiv

2. međunarodni ček

3. međunarodna menica

4. međunarodna doznaka - upotrebljava  se onda kada nema većih rizika za učesnike. Banka nalaže isplatu određenog iznosa iz prethodno obezbedjenog pokrića (novca na računu) kod inostrane banke.

5. međunarodna dokumentarna inkaso naplata - takođe se koristi kada se uvoznik i izvoznik poznaju ,kada nema rizika da će biti plaćena roba. Jedina karakteristika je što se banci upućuju dokumenta (fakture i sl) i tek tada se vrši isplata. U ugovoru se unosi klauzula DP - documents against payment.

6. međunarodno kreditno pismo - kreditno pismo je slično čeku, koriste ga fizička lica. ne može se indosirati na drugo lice. To je nalog jedne banci drugoj banci u inostranstvu da se korisniku kreditnog pisma (licu koje je u njemu naznačeno) isplati određeni iznos u određenom roku.

7. međunarodna bankarska garancija - sam naziv kaže, ovde banka garantuje (ona je garant) da će njen komitent izvršiti sve obaveze prema svom poslovnom partneru, korisniku garancije. 

ORGANIZACIJA SREDSTAVA

Organizacija sredstava se ogleda u izboru odgovarajuće vrste sredstava za rad, uskladjenosti kapaciteta tih sredstava sa zahtevima procesa proizvodnje,  dobra iskorišćenost ( u smislu da ih koristimo maksimalno moguće a ne da smo kupili neko sredstvo a ne koristimo ga).
U tom smislu treba voditi računa o:
1. strukturisanju opreme - ovo se odnosi na izbor opreme po kriterijumu efikasnosti, delotvornosti i ekonomičnosti. Znači biramo sredstvo koje efikasno funkcioniše, proizvodi veći broj proizvoda u jedinici vremena (delotvorno) i njegova nabavna cena je niža (ekonomično).Takođe, vodimo računa kako koristimo tu opremu. Težimo punoj iskorišćenosti odnosno težimo tome da nema zastoja, čekanja, ali ni preopterećenosti jednih mašina a nedovoljne iskorišćenosti drugih.

2. organizaciji unutrašnje transporta - to se odnosi na cirkulaciju predmeta rada i gotovoih proizvoda unutar preduzeća, za što kraće vreme i uz što manje troškova. Preduzeća koja imaju zalihe robe u skladištu treba tu robu da dopreme iz proizvodne hale do skladišta, ili iz skladišta do utovara u kamion i to treba raditi na što bolji način. to je horizontalno kretanje. Pored toga imamo i vertikalno kretanje (npr liftovi). Ukratko, vodimo računa kad biramo kamione, viljuškare i ostalo. Moraju da imaju maksimalan učinak uz minimalne troškove transporta. Naravno, važno je i pravilno rukovanje i obuka radnika, redovno održavanje i racionalno korišćenje tih sredstava.

3. održavanje sredstava - kvarovi su neminovni ali treba težiti tome da se PREVENTIVNIM održavanjem to spreči a nakon kvara PROUZROKOVANO održavanje treba da bude brzo i efikasno i da se sredstvo što pre vrati u rad, da nema zastoja pa samim tim i troškova za preduzeće.
Ukupni troškovi preventivnog i prouzrokovanog održavanja treba da se svedu na što manju meru.

ZADATAK: pronadjite na internetu pojam USKO GRLO PROIZVODNJE

AMORTIZACIJA OSNOVNIH SREDSTAVA

Osnovna sredstva su sredstva koja su veće vrednosti, postepeno se troše, u više ciklusa reprodukcije, njihovo trošenje se ne vidi. Kao kad kupimo i vozimo novi automobil, on je nov, ne vidi se trošenje dok ne dodje vreme da promenimo motor ili neki deo. Tako je i sa mašinama i uredjajima. One rade, troše se polako dok ne dodje vreme za zamenu ili popravku.

Ali da bismo mogli to da uradimo mi treba da izdvajamo deo novca u AMORTIZACIONI FOND  koji će nam služiti za nabavku nove mašine.

Amortizacija je trošenje osnovnih sredstava. To je novčani izraz trošenja osnovnih sredstava.
Izračunava se na dva načina, odnosno dva metoda obračuna amortizacije:

1. vremenski metod - polazi od vremena upotrebe sredstva (veka upotrebe). Nabavnu vrednost sredstva delimo sa vekom upotrebe (najčešće je to broj godina korišćenja) i dobijamo iznos godišnje amortizacije.
Jedan od načina je da izrazimo u procentima tako što ćemo 100% (to je vrednost sredstva) podelimo brojem godina i dobićemo procentualni iznos amortizacije godišnje.

2. funkcionalni metod - polazi od funkcionisanja sredstava (njihovog korišćenja). Opet nabavnu vrednost sredstva delimo sa npr. brojem proizvedenih proizvoda, brojem  kilometara koje autobus turističke agencije preći tokom višegodišnjeg korišenja i dobićemo troškove amortizacije po jednom proizvodu odnosno predjenom kilometru.  Taj trošak amortizacije uračunavamo u cenu koštanja (sećate se to je zbir svih troškova koje smo imali pri proizvodnji nekog proizvoda.). Kada preduzeće nakon toga utvrdi i prodajnu cenu i proda svoje proizvode ili usluge ono će iz tih prihoda jedan deo izdvojiti u amortizacioni fond i to će koristiti za par godina kada dodje vreme da kupi novu mašinu ili autobus. 

MEĐUNARODNI ČEK

Čekovi koji se koriste u međunarodnim plaćanjima sadrže sve bitne karakteristike i elemente koje ima i čeka kao instrument i sredstvo plaćanja u unutrašnjem platnom prometu.

U platnom prometu sa inostranstvom koriste se sledeće vrste čekova:

1. PUTNIČKI ČEK (TRAVELERS)- izdaju velike banke ili inostrane turističke agencije. Koriste ga privatna lica za plaćanja u zemlji ili inostranstvu. Glasi na okrugle iznose u određenoj valuti a koristi se za plaćanje robe ili usluga kao i za podizanje gotovine u banci do iznosa naznačenog u čeku. 

Ovi čekovi predstavljaju zamenu za keš, mogu se korisiti u više od milin radnji, hotela i restorana ili zameniti u bankama i menjačnicama. 

Da bi bili sigurniji od kradje, neophodno je potpisati ček u jednom uglu prilikom kupovine a u trenutku unovčavanja ili plaćanja potpisuje se u drugom uglu. Uporedjivanjem potpisa klijent se štiti u slučaju kradje. Ovi čekovi se mogu kupiti u većini banaka, i to najčešće u evrima (apoeni od 50, 100 i 200 evra) ili dolarima (20, 50 ili 100).

Po povratku s putovanja ove čekove možete unovčiti ili čuvati do narednog putovanja jer im je rok važenja neograničen.

2. BANKARSKI ČEK

3. LIČNI ČEK

4. EURO ČEK

5. DOKUMENTARNI ČEK

6. NOSTRO I LORO ČEK 

Nećemo ulaziti u detalje što se tiče ovih ostalih čekova, za vas su najinteresantniji ovi putnički čekovi.

ORGANIZACIJA KOLEKTIVA

Osnovni elementi organizacione strukture preduzeća su KADROVI I SREDSTVA.
Suštinu organizacione strukture preduzeća čini organizacija kolektiva i organizacija sredstava.

ORGANIZACIJA KOLEKTIVA

Svi zaposleni u jednom preduzeću čine kolektiv. Od uspešnosti rada svakog pojedinca zavisi uspešnost rada čitavog kolektiva. Osnovni cilj preduzeća je uspostavljanje optimalne strukture radnog kolektiva. To bi značilo da je postignuta uskladjenost sposobnosti zaposlenih sa zahtevima radnih mesta na kojima oni rade - pravi čovek na pravom mestu.
Zbog toga se vrši:

- procena složenosti poslova za svako radno mesto (metoda rangiranja gde se na vrh liste stavlja radno mesto sa najvećom složenošću i odgovornošću i metoda procene težine poslova gde se zahtevi radnog mesta izražavaju u novcu ili bodovima uzimajući u obzir  koliko je potrebno stručnosti, odgovornosti, kakvi su uslovi rada itd.
-ocena sposobnosti svakog zaposlenog - procenu može vršiti komisija,  može se ocenjivati po nekim kriterijumima kao što su nagrade, pohvale, mišljenje o radu i sl. ili koristiti neku naučnu metodu - test.
- na kraju se vrši uskladjivanje odnosno postavlja se pravi čovek na pravo mesto.

Svaki zaposleni obavlja odredjene zadatke (zna se šta treba uraditi, kako, ko, čime, gde, rok itd). Svi zadaci čine delokrug rada. Što je delokrug rada veći to i stručnost radnika mora biti veća.
Da bi radnici dobro radili moraju da imaju unutrašnju i spoljašnju motivaciju. Spoljašnja može biti visina plate, dobra radna atmosfera, zanimljivost posla, samostalnost u radu, mogućnost afirmacije i napredovanja itd. Stvaranje zdrave radne atmosfere je zadatak i samih zaposlenih ali i  rukovodilaca i tamo gde ona postoji i motivisanost je veća kao i rezultati.

OSNOVNA SREDSTVA 2. deo

Osnovna sredstva u obliku PRAVA su:

1. patenti - to su novi izumi (neki novi proizvodi, recepti, način poslovanja)

2. licence - preduzeće može otkupiti licencu da bi radilo neki proizvod (primer EUROKREM firme swisslion Takovo koji se radi po licenci italijanskog preduzeća. To u stvari znači da je italijansko preduzeće našem preduzeću "prodalo" recept za izradu ovog krema. Njihov recept je jedinstven i zaštićen odnosno patentiran.

3. osnivačka ulaganja -  sva  ulaganja koje je preduzeće imalo prilikom osnivanja npr. troškovi istraživanja, projektne dokumentacije, obuke zaposlenih itd.

Osnovna sredstva u obliku NOVCA su:

novac namenjen za nabavku osnovnih sredstava,
novac dobijen od prodaje nekog osnovnog sredstva (npr. preduzeće je prodalo neku staru mašinu)
novac dobijen po osnovu premije osiguranja (npr. preduzeće je osiguralo svoje mašine, desila se npr poplava i preduzeće dobija od osiguravajuće društva premiju osiguranja.)
novac koji preduzeće dobija po osnovu iznajmljivanja svojih osnovnih sredstava (recimo iznajmljuje autobus)
i na kraju najvažnije, novac koji preduzeće postepeno izdvaja za nabavku novih osnovnih sredstava. Rekli smo da se trošenje ne može videti već se samo može izračunati. To se zove amortizacija i to nam je tema za naredni čas. 

OSNOVNA SREDSTVA 1. deo

Poslovna sredstva namenjena su poslovanju preduzeća. Njih čine osnovna i obrtna sredstva-
Osnovna sredstva čine osnovu poslovanja i trajnu imovinu. Ona ulaze u proces rada kao celina. Ne menjaju svoj oblik. Koriste se više puta odnosno u više reproduktivnih ciklusa. To znači da se postepeno troše i prenose deo svoje vrednosti na nov proizvod.
javljaju se u obliku stvari, prava i novca.

Osnovna sredstva u obliku STVARI su:

1. zemljište - npr zemljište na kome je izgradjen hotel,  tereni, bazeni, ili npr. zasadjen voćnjak ako se preduzeće bavi poljoprivredom

2. gradjevinski objekti - zgrada hotela, sportska hala ili recimo proizvodna hala, skladište itd)

3. uredjaji - u hotelu to su uredjaji za hladjenje, grajanje, klimatizaciju, liftovi itd

4. mašine - u hotelijerstvu su to usisivači, mašine za pranje i peglanje, za točenje pića, kafu itd)

5. transportna sredstva - npr hotel može imati svoj kombi za transfer putnika, turistička agencija ima
svoj autobus za prevoz putnika, u preduzeću mogu imati kamione, viljuškare itd.

6. alati - koji se koriste u poslovanju , neke vrste noževa, testera, čekića itd

7. inventar - sastavni deo opreme, to su npr. police u trgovini, lusteri, tepisi, zavese u sobama hotela, pribor za jelo, posudje u restoranu itd.
kao što vidite sve su ovo sredstva koja su veće vrednosti, troše se duži vremenski period za nekoliko sezona ili procesa, postepeno se troše, ne vidimo kako se troše već možemo samo da izračunamo.

PREDUZEĆE KAO ORGANIZACIONI SISTEM

Preduzeće je nosilac privredjivanja. Poslovanje preduzeća je predmet izučavanja ekonomike preduzeća
Svako preduzeće je:
- podsistem nekog višeg sistema (preduzeće je deo privrede)
- funkcioniše u okruženju sa kojim obavlja razmenu (svako preduzeće saradjuje sa drugim preduzećima)
- postoji povratno dejstvo i preduzeća na okruženje i obratno

Svako preduzeće teži da ostvari svoje ciljeve. Prvenstveno dobit a zatim i da opstane i da se razvija. To podrazumeva da je ostvarenje osnovnog cilja u neposrednoj vezi sa ostvarivanjem mnoštva pojedinačnih ciljeva kao što su održanje i razvoj, očuvanje i sticanje novih pozicija, osvajanje novih tržišta itd. Naravno, preduzeće mora da posluje po ekonomskim principima (produktivnost, ekonomičnost i rentabilnost) a takođe da planira i kontroliše svoje aktivnosti.

Najvažnije karakteristike preduzeća su:

1. to je realan sistem (sastoji se od realnih elemenata - ljudi, sredstava itd)
2. veštački sistem - nastaje voljom i radom čoveka
3. otvoren sistem - prima uticaje okruženja
4. složen sistem - sastoji se od velikog broja elemenata i podsistema
5. stohastičan sistem - njegovo funkcionisanje se ne može uvek predvideti jer je podložno dejstvu slučajnih uticaja
6. relativno stabilan sistem - u smislu da je stabilno u svom poslovanju ali nije uvek moguće dugoročno i  precizno predvideti poslovanje
7. dinamički sistem - stalne promene u tehnologiji, zaposlenima, u okruženju itd
8. upravljiv sistem - njegovo ponašan je se reguliše procesom upravljanja

KALKULACIJE U HOTELIJERSKOM POSLOVANJU

Kalkulacija je postupak obračunavanja troškova na proizvode i usluge koji su ih proizveli (stvorili).
Pri izradi kalkulacije treba uzeti u obzir sve troškove koji su nastali i proizvodnjom proizvoda ili pružanjem usluga. Troškove čine: materijal za izradu, amortizacija, plate i zarade, opšti troškovi izrade i opšti troškovi uprave i prodaje (sećate se onih radnika koji rade u npr. računovodstvu a ne u izradi proizvoda).
Tako dobijamo cenu koštanja (CK) nekog proizvoda. Međutim, ako bismo proizvod ili uslugu prodali po toj ceni preduzeće bi samo pokrilo troškove a ne bi ostvarilo zaradu. Zato je potrebno na ovu cenu koštanja  dodati i procenat dobiti i poreza na promet i tako dobijamo prodajnu cenu (PC).
U hotelijerstvu imamo i neke specifičnosti da ne kažemo probleme kao što su uticaj sezone, zatim to je usluga pa je formiranje cene malo teže nego kod konkretnog proizvoda. U restoraterstvu je to malo lakše zato što imamo konkretan proizvod (jelo) pa je lakše izračunati cenu koštanja i prodajnu cenu.
Zatim treba uzeti u obzir da će cene biti drugačije formirane u sezoni i van sezone, uzeti u obzir tražnju za našim proizvodima i uslugama ,cenu konkurencije (ne smemo da budemo mnogo skuplji od konkurenata, jasno je zašto).
Postoje sledeće metode kalkulacije:

1. diviziona kalkulacija - ukupne troškove delimo sa brojem proizvoda ili usluga. Ovo je moguće tamo gde se npr. proizvodi samo jedna vrsta proizvoda (npr. masovna proizvodnja jednog proizvoda).
2. metoda dodatne kalkulacije - računamo direktne troškove za neki proizvod (troškove koji se direktno vezuju za taj proizvod, zbog njega su nastali)  i njima dodajemo indirektne troškove(sve ostale troškove koji su nastali zbog čitavog poslovanja) pomoću nekog ključa za raspodelu (najčešće je to neki procenat).
3. metoda kalkulacije ekvivalentnih brojeva - najčešće se koristi za kalkulaciju cene smeštaja. Svaki proizvod ili usluga dobija svoj ekvivalentni broj kojim se množe ukupni troškovi. 

BANKARSKI POSLOVI

Bankarski poslovi se mogu podeliti po više kriterijuma ali najčešća podela je na:

1. PASIVNI BANKARSKI POSLOVI - to su poslovi mobilizacije i koncentracije slobodnih novčanih sredstava. (prikupljanje slobodnih novčanih sredstava gradjana i preduzeća).
Oni mogu biti kratkoročni (depozitni poslovi, izdavanje blagajničkih zapisa, obveznica i drugih HOB) i dugoročni (emisija  dugoročnih HOV, prikupljanje oročenih depozita itd). Za ove poslove banka plaća pasivnu kamatnu stopu.

2. AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI - to su poslovi plasmana prethodno prikupljenih novčanih sredstava u vidu davanja kredita i nekih ulaganja.
I oni mogu biti kratkoročni (eskontni kredit (eskont), avalni kredit, kredit po tekućem računu itd) i
dugoročni (hipotekarni, gradjevinski, investicioni, stambeni itd). Za  ove kredite banka  naplaćuje kamatu. Razlika izmedju aktivne i pasivne kamatne stope je zarada banke. Pored toga banka zaradjuje na još nekim poslovima kao što su:

3. NEUTRALNI BANKARSKI POSLOVI -oni mogu biti posrednički (poslovi platnog prometa u zemlji i inostranstvu, naplate i isplate itd) i  za njih banka naplaćuje odgovarajuću naknadu (proviziju) i komisioni (izdavanje akreditiva, garancija, čuvanje vrednosti itd)

4. SOPSTVENI BANKARSKI POSLOVI - obavljaju ih u svoje ime i za svoj račun. I oni mogu biti kratkoročni (berzanski poslovi npr) i dugoročni (osnivanje sopstvenih preduzeća, učestvovanje u kapitalu drugih preduzeća itd). Naravno ove poslove banka radi za sebe i kako bi povećala svoju dobit. 

MEĐUNARODNI DOKUMENTARNI AKREDITIV

Međunarodni dokumentarni akreditiv je nalog kojim banka u jednoj zemlji, na zahtev nalogodavca - kupca, ovlašćuje svoju filijalu ili neku drugu banku da odobri određeni iznos korisniku - prodavcu u nekoj drugoj zemlji, pošto priloži propisana dokumenta.

Dakle, u ovom postupku imamo četiri lica:
- nalogodavac (kupac koji mora da pokaže da će platiti robu)
- akreditivna banka (koja otvara akreditiv i obaveštava korisnika akreditiva)
- korisnik akreditiva (prodavac)
- posrednička banka (koja će isplatiti iznos)

Npr. kupac iz Srbije otvara akreditiv kod banke u Srbiji (akreditivna banka). Ova banka će nekoj posredničkoj banci npr u Nemačkoj dati izveštaj o otvaranju akreditiva i posrednička banka će na kraju isplatiti iznos korisniku akreditiva - prodavac u Nemačkoj. Naravno, isplata se vrši tek kada kupac priloži sva potrebna dokumenta (npr. fakturu, tovarni list itd).
Razlikujemo:
nostro akreditiv (otvara ga domaći uvoznik)
loro akreditiv (otvara ga inostrani uvoznik)
opozivi i neopozivi
potvrđeni i nepotvrđeni
prenosivi i neprenosivi
jednokratni i obnavljajući

Ovde možete pogledati i kako izgleda zahtev za otvaranje akreditiva.
https://www.erstebank.rs/sr/Pravna-lica/proizvodi/dokumentarni-poslovi/akreditivi

PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM - NOSIOCI I UČESNICI

Platni promet sa inostranstvom ili međunarodni platni promet je skup svih plaćanja po različitim osnovama koja se obavljaju između učesnika različitih zemalja.

Međunarodna plaćanja mogu se obaviti:
- valutama i devizama
- prenosom hartija od vrednosti
- kompenzacijom

Valuta je osnovna novčana jedinica jedne zemlje, odnosno njeno zakonsko sredstvo plaćanja. To je efektivni strani novac. Devize su potraživanja koja glase na stranu valutu i kojima raspolažu domaća lica. Na primer, zvanična valuta u Nemačkoj je evro, a svi evri u Srbiji su devize.
Valuta može biti konvertibilna (zamenjiva za druge valute) ili nekonvertibilna.

Prenos hartija od vrednosti se odnosi na plaćanje menicom, čekom, akcijom s tim da je promet hartijama od vrednosti u međunarodnim plaćanjima ipak malo složeniji od domaćeg prometa.
Kompenzacija podrazumeva razmenu robe za robu pa nema potrebe za sredstvima plaćanja.

NOSIOCI platnog prometa sa inostranstvom su Narodna banka Srbije kao i banke ovlašćene za obavljanje poslova sa inostranstvom.
Banke obavljaju plaćanja preko računa domaćih banaka u inostranstvu (nostro računi), računa stranih banaka i dr. stranih lica u našoj zemlji (loro računi) i deviznih računa (koje mogu otvoriti preduzeća, fizička lica, strana pravna lica koja imaju sedište u inostranstvu i strana fizička lica sa prebivalištem u inostranstvu)

UČESNICI platnog prometa su pravna i fizička lica, domaće banke kao i strana lica preko računa kod naših banaka.