Pod rukovodjenjem podrazumeva se proces konkretizovanja upravljačkih odluka odnosno njihovog sprovodjenja. Suština ove funkcije sastoji se u pripremanju i sprovodjenju odluka organa upravljanja.
to se ostvaruje:
- davanjem naloga za ostvarivanje konkretnih zadataka
- koordinacijom svih
Zadaci preduzeća se utvrđuju po hijerarhiji. Na vrhu su najsloženiji, a na dnu najjednostavniji zadaci.
Na vrhu hijerarhije se nalazi generalni direktor preduzeća, zatim direktori pojedinih sektora, pogona i slično, potom šefovi u okviru sektora, pogona ili objekata, vodje smene, poslovodje itd.
U čemu je razlika izmedju funkcije upravljanja i rukovodjenja?
Funkcija upravljanja se bavi donošenjem najkrupnijih odluka o poslovnoj politici, ciljevima i strategiji razvoja. Sprovodjenje tih odluka vrši funkcija rukovodjenja. Oni donose operativne odluke o obavljanju radnih zadataka.
Razlikujemo dva osnovna sistema rukovodjenja i jedan mešoviti:
1. linijski sistem rukovodjenja - nalozi teku vertikalno, odozgo na dole, od najvišeg do najnižeg (generalni direktor daje naloge sefovima, oni radnicima) a informacije o izvršenim zadacima i eventualnim zastojima teku odozdo na gore, obrnut. (radnici izveštavaju svoje šefove, oni menadžere a oni direktora).
2. funkcionalni sistem rukovodjenja - ovde nalozi idu horizontalno, po oblastima procesa rada da bi se zatim ustanovila direktna veza sa izvršnom funkcijom. Npr. radnik u nekom pogonu odgovara i rukovodioci tehničke pripreme i šefu proizvodnje i šefu kontrole).
3. kombinovani (mešoviti) koji kombinuje oba sistema.
Funkcija rukovodjenja ima svoju dubinu (broj nivoa) i širinu (broj saradnika koji je pod nadzorom jednog rukovodioca).
Svaki rukovodilac ima određene nadležnosti, odgovornost za izvršenje odnosno neizvršenje zadataka kao i autoritet odnosno sposobnost da utiče na ponašanje svojih saradnika.
metode rukovodjenja mogu biti tradicionalne (patrijarhalna i autoritarna metoda) i savremene (zasnovane na saradnji i koordinaciji, bez straha)
to se ostvaruje:
- davanjem naloga za ostvarivanje konkretnih zadataka
- koordinacijom svih
Zadaci preduzeća se utvrđuju po hijerarhiji. Na vrhu su najsloženiji, a na dnu najjednostavniji zadaci.
Na vrhu hijerarhije se nalazi generalni direktor preduzeća, zatim direktori pojedinih sektora, pogona i slično, potom šefovi u okviru sektora, pogona ili objekata, vodje smene, poslovodje itd.
U čemu je razlika izmedju funkcije upravljanja i rukovodjenja?
Funkcija upravljanja se bavi donošenjem najkrupnijih odluka o poslovnoj politici, ciljevima i strategiji razvoja. Sprovodjenje tih odluka vrši funkcija rukovodjenja. Oni donose operativne odluke o obavljanju radnih zadataka.
Razlikujemo dva osnovna sistema rukovodjenja i jedan mešoviti:
1. linijski sistem rukovodjenja - nalozi teku vertikalno, odozgo na dole, od najvišeg do najnižeg (generalni direktor daje naloge sefovima, oni radnicima) a informacije o izvršenim zadacima i eventualnim zastojima teku odozdo na gore, obrnut. (radnici izveštavaju svoje šefove, oni menadžere a oni direktora).
2. funkcionalni sistem rukovodjenja - ovde nalozi idu horizontalno, po oblastima procesa rada da bi se zatim ustanovila direktna veza sa izvršnom funkcijom. Npr. radnik u nekom pogonu odgovara i rukovodioci tehničke pripreme i šefu proizvodnje i šefu kontrole).
3. kombinovani (mešoviti) koji kombinuje oba sistema.
Funkcija rukovodjenja ima svoju dubinu (broj nivoa) i širinu (broj saradnika koji je pod nadzorom jednog rukovodioca).
Svaki rukovodilac ima određene nadležnosti, odgovornost za izvršenje odnosno neizvršenje zadataka kao i autoritet odnosno sposobnost da utiče na ponašanje svojih saradnika.
metode rukovodjenja mogu biti tradicionalne (patrijarhalna i autoritarna metoda) i savremene (zasnovane na saradnji i koordinaciji, bez straha)
Нема коментара:
Постави коментар